Poslodavci u Srpskoj i BiH sve su svjesniji potrebe da ulažu, kako u razvoj, tako i u obrazovanje svojih zaposlenih. Mnogi to shvataju kao neminovnost, te način da u ovim uslovima zadrže radnike.
Takva ulaganja su bitna i da bi se povećala i produktivnost i konkurentnost ljudi, preduzeća i privrede, na čemu se mora još dosta raditi.
– Nemoguće je da se bavite određenim poslom, a da istovremeno ne ulažete u radnike i njihova znanja, kako bi oni bili što produktivniji i mogli da ostvare što bolje rezultate u poslovanju. Ka tome se mora ići posebno sada, zbog velikog broja ljudi koji odlaze, a posebno problema da nam odlaze najbolji radnici. Jedan od najvažnijih faktora za ostvarivanje rezultata u poslovanju jeste produktivnost radnika, a ona se podiže, između ostalog, i dodatnom edukacijom i ulaganjem u radnike – kaže portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.
Po njegovim riječima, naši privrednici i poslodavci su potpuni svjesni te potrebe, mada istovremeno strahuju i od toga da će ulagati u radnika koji će na kraju te kompetencije odnijeti negdje drugo. – Zato se to smatra i najnesigurnijom investicijom, ali je i neminovnost. Nemoguće je u ekonomiji u kojoj radimo i poslujemo da se na neki način garantuje da radnik neće otići – kaže Blagojević.
Šta ako uložim u obrazovanje radnika, a on ode je, međutim, samo dio ovog kompleksnog pitanja, objašnjava Davor Maksimović, poslovni konsultant i suvlasnik međunarodne konsultantske kuće koja već dugo radi upravo na razvoju zaposlenih, organizacija i firmi. – Drugi dio tog pitanja je: A šta ako ne uložim u edukaciju, a radnik ostane? – kaže on, te potvrđuje da su vlasnici i menadžeri firmi i kod nas sve svjesniji da konkurentnosti nema bez ulaganja i u zaposlene.
Vrlo često se rade, objašnjava on, neke konkretne edukacije radnika, kao što je recimo, trening za unapređenje prodaje, ali se i na druge načine može povećati zadovoljstvo samih radnika i posredno dovesti do manje fluktuacije i odlaska ljudi, te boljih poslovnih rezultata. – Nije nužno samo uložiti u edukaciju zaposlenih. Bitno je procijeniti i kakvi su ti ljudi, te ih pozicioniorati na prava mjesta, a i time se sve češće bavimo na našem tržištu. Nedavno smo, recimo, na taj način reorganizovali službu komercijale u jednoj firmi, nakon čega je prodaja skočila za 12 odsto.
Vrlo često ljudi nisu adekvatno pozicionirani da bi najbolje iskoristili svoj potencijal – ističe on. Po njegovom iskustvu, velike i brzorastuće firme se i u Srpskoj i BiH češće same odlučuju da potraže i ugovore trening programe za radnike ili razvojne projekte za firme. U manjim firmama, kaže, češće ne prepoznaju tu potrebu, mada se i tu stvari mijenjaju. – Veće firme i sistemi imaju i u svojim procedurama zahtjeve da se unapređuje i da se rade edukacije, procjene, koučing sesije i slično.
Ali sve više se dešavaju situacije da vlasnici malih privatnih firmi, a posebno mlađa garnitura, shvata da ih firma nadrasta i da nemaju dovoljno iskustva da se bave radnicima i upravljanjem, te da im treba pomoć – kaže Maksimović. Kvalifikovani, a nekompetentni – Veliki naš problem su i kompetencije, jer mnogo ljudi završi stručnu srednju školu, a nemaju dovoljno praktičnih znanja da bi mogli odmah i da preuzmu posao.
Dakle, imamo kvalifikacije, a nemamo adekvatne kompetencije i zbog toga se mora ulagati u to. Jedan od načina da se to riješi jeste i uvođenje dualanog sistema obrazovanja na čemu mi insistiramo već dugo i očekujemo da imamo značajniju ulogu da bismo prevazišli taj deo problema – kaže Vladimir Blagojević.
Izvor: Srpskainfo.com