Свети Василије Острошки и Тврдошки недавно је пројавио своју мајку Ану као великог чудотворца. Сахрањена је код старе цркве Светог Николе у Мркоњићима и на њеном гробу јавља се зрак свјетлости. Она исцјељује болесне који дођу са вјером.
Ове ријечи изговорио је умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије у Немањином граду у Подгорици, мјесту гдје се родио отац Светог Саве – Стефан, Свети Симеон Мироточиви.
– Ако Бог да догодине – наставио је епископ готово у једном даху – када будемо славили 350 година од упокојења Светога Василија Чудотворца, отворићемо и гроб Свете Ане. Она је света, јер је родила таквог великог свеца, као што је Света Ана родила Светог Саву. И она је, такође, света и хвала Богу да је имамо. Нека свети буду са нама, а ми да будемо са светима.
Поред старе сеоске цркве у Мркоњићима је гробље у којем се налази гроб Свете Ане, мајке Чудотворца. У овом крају се препричава предање да је некада давно житеља Трифка Милутиновића на путељку који се спушта ка главној џади, пресрео старац са дугом бијелом косом и брадом, представљајући се као калуђер. Казао је да је у гробљу, седам корака од десног ћошка црквице Светог Николе сахрањена мајка Светог Василија, да би послије те поруке неким чудом калуђер изненада нестао.
Трифко је послушао савјет, пошао у гробље, одмјерио седам корака од цркве и копао све док није наишао на гробно мјесто где се данас налази споменик светитељевој мајци. Ту се на празник Чудотворца сливају колоне вјерника са разних страна свијета које свој молитвени пут настављају даље преко Требиња и Никшића до острошке пећине.
Споменик светитељевој мајци Анастасији Јовановић 1966. године подигао је вјерни народ Поповог поља и околине.
– Добро памтим то вријеме, када је постављен ноћу. Удба је због тог догађаја испитивала неке људе из нашег села, али и других, околних. Било је притисака. Ипак, најважније је да је споменик сачуван – каже, за “Новости” Неђо Бошковић, мјештанин Мркоњића и црквењак.
А у књигама Епархије захумске остало је записано: “Поповка, Мркоњка, Ана Јовановић роди и одњедри васцијелог сина, чудотворца и светитеља Василија и Тврдошког и Острошког, а највише Василија Мркоњићког. Једног од највећих светаца словенског југа.”
У херцеговачком камењару, у избама и зидинама вијековних огњишта, под смоквама и грмовима нара, свуда траје сјећање на Чудотворца. И ово мало људи што опстаје у Мркоњићима, као и они који су се раселили, поносно је на поријекло и на село у ком се прије четири вијека родио светитељ, од свете мајке Ане.
СПОМЕН-ЦРКВА
На зидинама и згаришту светитељеве родне куће, под кошћелом, уздигао се прелијепи храм, посвећен Светом Василију. Заправо, то је спомен-црква која је метох женског манастира Светих апостола Петра и Павла код Требиња. И управо на камену на који се новоизграђени храм “наслања”, 28. децембра 1610. године родио се светац, под световним именом Стојан Јовановић.
