Pouzdan znak da je ljeto na vrhuncu jeste pojava uličnih prodavaca kukuruza. Istina, kukuruz možemo jesti tokom cijele godine, ali baš onaj koji prispijeva u ljeto je najukusniji i najzdraviji. Kad sa uličnih ćoškova zamiriše kuvani ili počeni kukuruz, malo ko može da odoli tom ukusnom zalogaju s nogu.
Kuvan ili pečen kukuruz standardna je ponuda i na bijeljinskim ulicama, barem što se tiče lokacija u samom centru grada. Već od jutra na Zelenoj pijaci ljubitelji ukusnih klipova mogu ih kupiti ,,Kod Paje“, a popodne i u večernjim satima zamirišu na Trgu kralja Petra Prvog Karađorđevića.
Bijeljinci su oduvijek voljeli kukuruz, bilo kuvan ili pečen, pa ga zato nije uvijek lako dobiti.
– Šefe, može li jedan kuvani?, pita prolaznik, uživalac šetnje korzom po toploj julskoj večeri koji je, po izlasku iza ćoška Robne kuće, na korzu prvo naletio na kolica iz kojih mami miris kuvanih kukuruza.
– Žao mi je, trenutno nema, biće za pet-šest minuta, izvinjava se prodavac mušteriji koji je zatim sjeo na obližnju klupu i odlučio da strpljivo sačeka da se kukuruz skuva.
Domovina kukuruza je Amerika, a u Evropu je stigao u 16. vijeku Kolumbovom zaslugom, zbog čega se u početku uzgajao samo u Španiji i Italiji. Danas je široko rasprostranjena bezglutenska žitarica. Po dolasku u Evropu brzo se raširio i odhranio je milione ljudi.
I kod nas je kukuruz jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Ima ga nekoliko vrsta, a najpoznatiji je kukuruz šećerac.
