Domaći prevoznici se masovno sele u Sloveniju, a samo je iz Republike Srpske prošle godine u ovu zemlju Evropske unije preregistrovano oko 1.200 firmi.
Tvrde da je razlog taj što je država povisila akcize na naftu i naftne derivate.
– Istovremeno je oko 4.000 profesionalnih vozača iz Srpske otišlo u zemlje zapadne Evrope, jer je ovdje gotovo nemoguće zaraditi od prevoza – kaže Nikola Grbić, predsjednik Udruženja prevoznika za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske.
Grbić je i sam prošle godine preregistrovao firmu za međunarodni transport u Sloveniju, dok je jedan manji segment zadržao u Banjaluci, ali planira da se potpuno povuče iz Bosne i Hercegovine.
On ističe da prevoznicima troškovi goriva u ukupnim troškovima prevoza učestvuje sa čak 70 odsto.
Upravo zbog velih opterećanja, Udruženje međunarodnih putnih prevoznika tereta pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH je iniciralo da se prevoznicima vraća dio novca od plaćene akcize na naftu i naftne derivate.
Pozivaju se na zemlje Evropske unije koje su, kako kažu, imale dug period prilagođavanja, pa nije jasno zašto BiH ima obavezu prilagođavati svoju legislativu i koja još nije u poziciji otvaranja bilo kojeg poglavlja. Međutim, njihovu inicijativu odbili su u Upravi za indirektno oporezivanje.
– Ja poslujem u Sloveniji i na svakih potrošenih 1.000 litara goriva država mi vraća 70 evra. Mi smo to tražili i od vlasti u BiH, ali za naše probleme ne postoji sluh. Ako tako nastave, ne znam ko će im plaćati poreze i sve ostale namete – dodaje Grbić.
Sekretar Udruženja međunarodnih putnih prevoznika tereta pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH Zijad Sinanović potvrđuje da ne jenjava preregistracija domaćih prevozničkih kompanija u zemlje okruženja.
Odlazak vozačkog kadra je opštepoznata činjenica, a u pojedinim firmama se može čuti da vozače moraju da drže kao malo vode na dlanu što nije bilo ni u doba radničkog samoupravljanja – ilustruje Sinanović i dodaje: – Balkan je navikao na propise u kojima desna ruka ne zna šta radi lijeva, ali model izgradnje putne legislative po receptu 100 grama iskustva iz bivše nam države, 100 grama ličnog (ne)razumjevanja stvari, 200 grama copy/paste propisa koje imaju komšije i 100 grama evropske legislative, trebao bi pod hitno prestati za dobrobit svih nas.
On tvrdi da zato svako povećanje cijena goriva pravi pravu pometnju u poslovanju, jer nema mogućnosti transferisanja ove vrste troška kroz povećanje cijene prevoza. Zato je, kako ističe, nužno osigurati sistem povrata dijela akcize na gorivo u drumskom prevozu kako bi se ublažili udari na ovu granu privrede.
– Toga je potpuno bilo svjesno i Udruženje kada je pokrenulo ovu inicijativu, jer je povećanje akcize na gorivo, pored ograničavanja rada koje vozačima nameću šengenska pravila, hroničnog problema malih kontigenata dozvola koje BiH razmjenjuje sa drugim državama, visokih troškova zadržavanja na graničnim prelazima, stalnih investicija u pogledu nabavke vozila višeg ekološkog standarda bez bilo kakve subvencije, bila mjera koja sama po sebi traži korektivnu mjeru ili gušenje ove oblasti privrede – objašnjava Sinanović.
Navodi da su države članice Evropske unije imale dug period prilagođavanja pa nije jasno zašto bi se Bosna i Hercegovina, koja ima obavezu prilagođavati svoju legislative i koja još nije ni u poziciji otvaranja bilo kojeg poglavlja, odrekla adaptacije, svesna da to njena privreda ne može “progutati”.
– Zato hitno treba uspostaviti sistem povrata dijela akcize na pogonsko gorivo u drumskom prevozu, primenjujući obavezu uspostavljanja minimalnog iznosa od 245 evra na 1.000 litara kao što su to imale u prelaznom periodu članice EU – dodaje Sinanović.
Putevi su i dalje loši
Grbić kaže da je od 2010. prikupljeno oko 8 milijardi konvertibilnih maraka za izgradnju autoputeva i popravku postojećih puteva.
– Međutim, mi i dalje vozimo po najlošijim putevima, imamo najlošije gorivo u okruženju i imamo najnepovoljnije cijene goriva – ističe Grbić.
Prevoznici u Bosni i Hercegovini, osim 0,40 KM po litru goriva za autoputeve i puteve kroz akcizu na gorivo, pri registraciji, recimo, jednog tegljača sa poluprikolicom moraju da plate naknadu od 1.335 KM takođe za puteve.
