Najveće učešće u ukupnim kreditima i dalje imaju krediti dati građanima, koji su 30. juna ove godine u RS iznosili 2,4 milijarde KM.
Analiza Agencije za bankarstvo RS pokazuje da su ukupni bruto krediti u ovom periodi iznosili 5,14 milijardi KM, od čega 46,8 odsto čine krediti dati građanima, čija je stopa rasta 5 odsto.
Slijede krediti dati privatnim preduzećima i društvima – 1,89 milijardi KM, ili 36,8 ukupnih kredita. Krediti dati vladi i vladinim institucijama čine 10,8, a krediti javnim i državnim preduzećima 4,3 odsto ukupnih kredita.
Nekvalitetni krediti, odnosno krediti klasifikovani u kategorije rizika ”C”, ”D” i ”E”, iznose 447,4 miliona KM i u odnosu na kraj 2018. godine manji su za 7 odsto ili za 29,2 miliona KM. Učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima iznosi 8,7 odsto i smanjeno je za 0,84 procentna poena u odnosu na kraj 2018, kada su iznosili 9,54 odsto.
Učešće nekvalitetnih kredita pravnih lica u ukupnim kreditima pravnih lica iznosi 10,28 odsto i smanjeno je za 1,11 procentnih poena, dok je učešće nekvalitetnih kredita fizičkih lica iznosilo 6,91 odsto i manje je za 0,45 procentnih poena u odnosu na kraj 2018.
Depoziti bankarskog sektora sredinom ove godine iznosili su 6,12 milijardi KM i veći su za jedan odsto u odnosu na kraj 2018.
U sektorskoj strukturi, depoziti građana povećali su svoje učešće na 58 odsto ukupnih depozita i imaju stopu rasta 5 odsto.
Štednja građana, uključujući i njihove tekuće račune, iznosila je preko 3,37 milijardi KM i veća je za 5 odsto u odnosu na kraj prošle godine.
Oročena štednja i dalje čini 75 odsto ukupne štednje i bilježi rast od 4 odsto, a štednja po viđenju bez tekućih računa građana čini 25 odsto ukupne štednje i bilježi rast od 3 odsto.
