Кад је прије пет година, у јануару 2015, изабран на позицију предсједника Фудбалског клуба Радник многи су у Бијељини почели да се гурају да заузму мјесто уз славног фудбалера Партизана и репрезентативца који је оставио дубок траг и у Њемачкој. Жељели су да буду у тиму популарног Крлета, да се “огребу” за дио славе и постану “важни” тако што су се усликали, разговарали, сједили или пили кафу с Крстајићем, већини је импоновала и чињеница што су могли да сједе у Управном одбору клуба уз предсједника којем су се као играчу сви некада дивили. Кренуло је бијељинско излажење из фудбалске провинције и анонимоности!
Крстајић је затекао катастрофу у клубу, на свим нивоима, посебно такмичарском јер је Радник на полусезонин премијерлигашког такмичења у сезони 2014/15. заузимао претпосљедње 15. мјесто са скромним учинком од само двије побједе, четири ремија и чак девет пораза са гол разликом 11:25. Услиједило је прољеће такмичарске консолидације па се Радник спасао од испадања освојивши на крају сезоне десету позицију са седам побједа, десет ремија и тринаест пораза уз гол-диференцију 29:39.
Сљедеће сезоне када се Премијер лига скраћивала на дванаест клубова Бијељинци су заузели седмо мјесто, били најбољепласирани клуб из Републике Српске и једини који је остао изнад линије опстанка. У љето 2016. године у финалу Купа БиХ побијеђена је тузланска Слобода (1:1, 3:0) и освојен је први пехар на нивоу заједничких такмичења. Исписана је и историја, Бијељинци су остварили премијерни пласман на међународну фудбалску сцену, квалификације УЕФА Европске лиге. Тада су играли са бугарским Бероеом. Са трофејом се, брже-боље, усликао и градоначелник Мићо Мићић јер је на рачун успјеха Радника “покупио” велике и значајне политичке поене за изборе наредне јесени.
Услиједиле су године успона и стабилизације клуба, Радник је играо запажену улогу на фудбалској сцени БиХ, био вјечито у врху, постао опасан ривал и најваквалитетнијим екипама, да ли код куће или у гостима, непожељан противник. У прошлој 2018/19. сезоне Бијељинци су освајањем петог мјеста остварили и други излазак у Европу, наступавши у истом такмичењу. Играли су против словачког Спартака из Трнаве. Већ тада су се осјетиле трзавице на релацији градоначелник Мићо Мићић – предсједник клуба Младен Крстајић.
Наступио је период када је Град Бијељина “заврнуо славину” клубу, Радник се сналазио, преживљавао, Крстајић се са најближим сарадницима борио колико је могао, све до оставке крајем прошле календарске године. Увидјевши да је клуб остављен без подршке, сматрајући да има моралну обавезу у тешком периоду харања коронавируса, повукао је ту оставку, али су фудбалски радници који су до јуче били с Крстајићем “окренули плочу”. На “препад” је сазвана сједница Скупштине клуба када су надлежне институције Републике Српске донијеле низ мјера у борби са “лабораторијском немани”, између осталог била је и на снази мјера масовног окупљања. То није сметало делегатима да се окупе у Градској управи Бијељина и смјене Крстајића без његовог присуства јер није могао да дође из Србије због немогућности кретања и самоизолације усљед коронавируса.
Сви су лицемјерно ласкали Младену Крстајићу, али су подигли руке против њега и изабрали Предрага Перковића за новог предсједника, именован је и нови управни одбор који је одмах почео да се распада. Демант да је у новој управи Радника јавности је послао Славен Ристић, док су Ненад Лалић, Милош Стевановић и Слободан Ловрић најавили сличан сценарио… Дакле, од старта све је накарадно, не само у смјени Крстајића, већ у “новом времену” које је требало да наступи. Нови предсједник Предраг Перковић и први човјек Скупштине Предраг Јовић нису били превише изненађени новонасталом ситуацијом.
Прво, да ли је у овој и оваквој ситуацији била потребна сједница Скупштине у специјалним условима? Друго, прича о добијању лиценце је само параван оних којима се журило да елиминишу Крстајића јер ће ФС БиХ од УЕФА добити посебна упутства за клубове и лиценцирање, самим тим и рокове, па се поставља питање што се “спиновала” јавност? Треће, неморално је и некултурно расправљати о човјеку који ту није присутан и који није имао прилику да поднесе извјештај Скупштини? На крају, четврто, да ли су сви они који су уз Младена Крстајића изашли из анонимности у фудбалској Бијељини његовом смјеном жељели да се докапају још једног “парчета славе”, овај пут као актери фамозне сједнице Скупштине са маскама на лицу и рукавицама на рукама. Да није овакво стање у друштву због коронавируса многи би помислили да маске и рукавице асоцирају на неке друге ствари и људе, њихова дјела… Некултурно и неморално!
Елем, Младен Крстајић је као коловођу и организатора његове смјене прогласио градоначелника Мићу Мићића, а онда су два Предрага, Перковић и Јовић брже-боље почели да објашавају ситуацију с чињеницама које углавном “не пију воде”. Бољи познаваоци прилика у Бијељини истичу да је у свему овоме умијешан и Милорад Софренић, потпредсјендик ФС БиХ који је у Крстајићу видио “велику конкуренцију” за предстојеће изборе како на нивоу ФС Републике Српске, тако и “кровног” Савеза. Бивши судија годинама “веди и облачи” у фудбалу Бијељине, па је доласком Младена Крстајића у Семберију запао на маргину и почео да губи утицај!
Ненад Лаловић поднио оставку
„Желим да вас обавјестим да подносим неопозиву оставку на мјесто члана Управног одбора ФK Радник Бијељина. Због здравственог стања сам често одсутан са састанака те због тога сматрам да треба да именујете другу особу“, рекао је Ненад Лалић у писму послатом на адресу клуба.
Ненад Лалић је био члан Управе пет година у континуитету.
Пред Фудбалским клубом Радник је тежак период великих искушења без Младена Крстајића који је, за пет година, од просјечног клуба и “руралних фудбалских ресурса” како у инфраструктури тако и људству, направио бијељинског премијерлигаша као колектив с позитивним и препознатљивим манирима, односно европским имиџом. Сво стечено искуство из Европе, великих клубова и репрезентације популарни Крле је донио и примјенио у Бијељини. Сада ће Радник да воде они који су то исто искуство сакупљали сликајући се и додирујући Крстајића, јер мисле да се знање, умијеће и искуство могу пренијети на тај начин! Па није фудбал коронавирус да се преноси додирима и социјалним контактима.
Младен Крстајић, који је иначе амбасадор фудбала са ореолом добијеним на посљедњем “Дану фудала Републике Српске” у хотелу “Босна” у Бањалуци, у Бијељини је поставио високо летвицу фудбалских параметара!
