Omiljena u svetinji, ali i kod vjernika, do skoro same smrti vedrog duha i energična sestra Ana, rodom iz Čečeve, kod Teslića, najvećeg srpskog sela u RS i BiH, bila je i ostaće sinonim za vjeru u rodu posvećenu monahinju. Više od šest decenija bespogovornih poslušanja, od onih u manastiru i manastirskoj crkvi do drugih na ekonomiji svetinje, svjedoče da je, kada je ušla na manastirske dveri, čvrsta bila u odluci da u monaštvu ostane do poslednjeg daha, kao i što se dogodilo.
Preživela je sve ono što je preživljala ova divna Nemanjića zadužbina, radeći kao pčelica, a znala je i da pretrpi i muke i nepravde, katkad, kada neki daju sebi za pravo da „uvode u red“ ovakve monahinje, a sami su, baš zbog nereda, stavljeni na marginu crkvenog života. Mnogo je bila vezana za manastir i sestrinstvo i oca Lazara Kršića, koji joj je, često bio više od oca i brata.
Ožalošćeno je sestrinstvo Manastira Tavne, na čelu sa igumanijom Martom, duhovnik otac Lazar, sestričina Nevenka, mnoga rodbina i prijatelji. Vernici su se radovali svakom susretu sa tom divnom monahinjom, koja je imala ljubavi za svakog čoveka, vedru i lepu reč, utehu i nadu. Počivaće na monaškom groblju. NJenom smrću, Tavna je ostala sa sedam monanjiha i igumanijom Martom. Još dve sestre su u jako lošem zdravstvenom stanju.
(Novosti.rs)
