Mitropolit nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedeić izjavio je da se ni Srbija ni SPC nisu pomirili sa tim da je Crna Gora nezavisna država.
Dedeić je govorio na lokalnoj zagrebačkoj TV Z1, u emisiji voditelja Velimira Bujanca, koji je u delu hrvatske javnosti često osporavan zbog svojih krajnje desničarskih ispada.
Mitropolit nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, rekao je da će u Crnoj Gori izbiti građanski rat, ukoliko se sporni Zakon o slobodi veroispovesti bude menjao.
Dedeić je poručio da sve što se danas događa u Crnoj Gori nema nikakve veze sa spornim zakonom o veroispovesti, već da je namera da se sruši vlast u Crnoj Gori I država preda u “krilo Srbiji I SPC”.
Pohvalio se da je kao jedini pravoslavni “arhijerej” položio venac I odao poštu žrtvama “velikosrpske agresije u Vukovaru”, te govorio o velikom I bliskom prijateljstvu Crne Gore I Hrvatske, koje, kako je rekao, nije od juče, već datira još od srednjeg veka.
Za Srbiju je rekao da je “remetilački faktor” i da srpski narod treba zamoliti da se spusti na zemlju , jer nema više ‘velike Srbije’ kakva je bila u vreme cara Dušana”.
Govoreći o navodnom genocidu u Srebrenici, Dedejić je rekao da su Crnogorci doživeli možda čak I veći genocid od tog u Srebrenici, koji se dogodio tokom 1918-20, kada su “veliko Srbi” ubijali sve što je crnogorsko.
Za bombardovanje Dubrovnika tokom poslednjeg rata je rekao da je to bila “velika sramota”, ali da je to počinila tadašnja JNA u kojoj je bilo Crnogoroca, Srba I Bošnjaka I koju je osudio ceo svet.
Dedeić je rekao I da je Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori “projekat”, koji je donela crnogorska država, na čijem čelu su odgovorni ljudi, I u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, te da će prema tom zakonu, rekao je, imovina SPC će biti vraćena CPC. Jer, kako je kazao, ako bi imovina bila vraćena državi, a da je ne koristi CPC, onda je ne bi ni vraćali.
Za SPC je rekao da ne postoji 800 godina, već da postoji od Berlinskog kongresa i da je nastala političkim dekretom kralja Aleksaandra kada je za 1,5 miliona zlatnih franaka “kupljena” autokefalnost od Carigrada. Tvrdi da Crna Gora još 1844. trpi pritisak da nije država već pokrajina Srbije, ali će se to promeniti.
“Nije njima stalo do crnogorskog kamena”, kazao je Dedeić, na šta se Bjanac nadovezao sa opaskom – ”već do toplog mora”, sa čim se samozvni mitropolit CPC apsolutno složio.
“SPC je nastala prisilnim ujedinjenjinjem I ona je bila isklljučivi instrument posrbljavanja svih nepravoslavaca bez obzira gde žive”, rekao je Dedeić.
Optužio je pokojnog srpskog patrijarha Pavla I mitropolita Amfilohija da su u Nemačkoj formirali centar za pokrštvanje nepravolavavca, koji bi se potom u Srbiju vraćali kao pravoslavni Srbi.
Dedeić je kazao I da je Crna Gora kao nezavisna država, koja ima svoju politiku, imala pravo da prizna kosovsku nezavisnost, te dodao da su nezavisnost Kosova prvi priznali Srbi. Kazao je I da je SPC u Srbiji iznad države I da je njena ratna uloga bila da čuva I od crkvenih para finansira ratne zločince.
Patrijarha Irineja, kaže, dobro poznaje predavali su nekada zajedno na Ostrogu. U početku se uzdržavaljući od komentara na račun patrijarha Irineja, Dedeić ipak nije odoleo Bujančevom izazovu da kaže šta zaista misli o srpskom prvojerahu.
“To je čovek kratke pameti”, koji je za srpski I crnogorski narod rekao da su blizanci. Mi, kazao je, nismo blizanci, Crnogorci su narod koji tu živi hiljadu godina, a onda u ironičnom tonu dodao da se, eto, danas I blizanci “hirurški” razdvajaju.
Na izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića o Crnogorcima u Srbiji koji podržavaju vlast u Podgorici I dovođenja u pitanje njihovog državljanstva, Dedeić kaže da bi se I na to najradije nasmejao, a da šefa srpske diplomatije kao političara da “nije svako ture za sultana”, koji je tom izjavom “sam sebi skočio u stomak”.
Dodao je I da bi to Crnoj Gori veoma odgovaralo da se primeni ta Dačićeva ideja.
“To su srbocrnogrci, zovemo ih dvokapići, kad dođu u Srbiju imaju jednu, a kad dođu na drugo mesto imaju drugu kapu”, rekao je.
Voditelj se u razgovoru sa svojim sagvornikom dotakao I Novaka Djokovića, konstatujući da “čovek peva nečemu što je bespovratno izgubljeno”, dok je Dedeić rekao:”Oprosti im Bože ne znaju šta rade”. A na pitanje kako to da je crnogorski rukometni tim igrao u zelenim dresovima na utakmici sa srpskom reprezentacijom, Dedeić, kaže da je to za njega lično bila velika pobeda, da nije nacionalista, ali da “više voli to što su njih (Srbiju) pobedili, nego da su dobili evropsko prvenstvo”.
Na svetskom prventvu u fudbalu je, kaže, naravno navijao za Hrvatsku, pa dodao:”vi ste mi najbliži”.
Dedeić se založio i za postojanje hrvatske pravoslavne crkve, jer, kaže, pravoslavna crkva postoji u SAD, Albaniji, pa što ne bi I u Hrvatskoj. Na to je Bujanec zaključio da bi Hrvatska trebalo da donese zakon sličan crnogorskom, pa bi, kaže, onda videli čija su – crkva na Cvetnom trgu u Zagrebu i manastir Krka.
Dedeić se tome pridružio konstatacijom da mu je ideja o “velikoj Srbiji” nešto čemu se uvek treba smejati, jer, kako je rekao, “oni misle da gde je jedan Srbin, tu je Srbija”.
(B92)
