Nikola Rokvić nakon mesec dana pešačenja i napornih 1.060 kilometara koje je prešao, stigao je u manastir Svetog Nektarija Eginskog.
Pevač je bosih nogu i sa ogrnutom srpskom zastavom ušao u manastir i poklonio se moštima.
Nikola je poljubio ikonu i ispoštovao sve običaje, dok je na leđima nosio vežno obeležje Srbije.
Zatim je održana i služba, a Nikola je bio na ivici da zaplače, sve vreme držeći se za grudi.
Ponosni pevač je zatim i zapevao jednu od crkvenih pesama, nakon čega se obratio prisutnima:
Hvala dragi ljudi na podršci, hvala Vam na ljubavi. Hvala Vam na tome što ste dozvolili da iskažem sve što sam osećao, što osećam. Prvenstveno hvala dragom Gospodu Bogu, hvala Svetom Nektariju, hvala svim svetima.
On je zatim pomenuo i pokojnog oca, koji je nažalost preminuo od karcinoma.
Foto: Nikola Anđić
– Ne znam kako bih opisao ovo putovanje, ne znam kao da sam ceo život čekao na ovo. Od kad sam ušao u veru, zavoleo sam Svetog Nektarija, išao sam mu na akatiste, vodio sam bolesne ljude, usmeravao bolsne ljude ka Svetom Nektariju. Imao sam i želju da svog oca dovedem ovde, nije se otovorilo, ali sam zahvalan Svetom Nektariju što je mog oca duhovno iscelio,a to je mnogo bitnije od telesnog.Nekada u životu ne može da bude sve kako mi želimo. Zato treba u tim trenucima kada nije kako mi želimo da se radujemo. Zato što je to volja božija. I gospod u trenutku, ako dođemo do te radosti u trenutku šalje blagoslove i otvara nam nove vidike. Otvara nam put koji pokazuje da ovo nije sve, da je ovo samo jedan tren. A nije ni tren u odnosu na celu večnost, u odnosu na ono za šta mi živimo.
U vrlo emotivnom izlaganju, sa suzama, Rokvić je rekao da je svaki dan bio jedan život.
Svaki dan je bio jedan tren. Svaki tren je bio božija ljubav, radost , čudo, da tako ostane i posmatram i molim se gospodu da u tim trenucima, pošto se iznenadim da oprosti mom neverju jer je to u stvari jedina realnost , a nažalost mi smo zbog svih drugih stvari koji nas ometaju otišli od Gospoda boga i onda čekamo da se neko čudo desi. Ali gospod Bog je milostiv , on nam pokazuje prkeos vojih sveti, preko cele prirode, božje tvorevine, pokazuje svoju milost, svoju ljubav i svoju blagodat.
Rokvić kaže da je najradosniji da sve ovo prenese njegovom narodu i drugim ljudima.
– Ne znam ovaj put je pokazao da jedini pravi i ispravni smer, smer bogotražnje, bogospoznaje, smer pokajanja, požrtvovanja, preobraženja i smer apsolutne predaje celog sebe Gospodu. I kada bi me pitali šta je to što mi je dalo snagu da uspem na ovom putu tj. što sam ja svoj život dao Gospodu na ovom putu. Rekao sam: „Gospode kako god bude, ja idem ti znaš najbolje“. Mislio sam da će biti mnogo teže. Meni je uz božju pomoć sve ovo bilo lako-rekao je Rokvić na kraju govora, kada se prekrstio i zahvalio još jednom Gospodu bogu i Svetom Nektariju, Majki Božjoj.
– Radujte se ljudi- rekao je za kraj Rokvić i dobio aplauz od ljudi koji su se zadeseli u hramu Svetog Nektarija.
(Telegraf.rs)
