SARAJEVO – BiH, čini se, još nije u zamahu kada su u pitanju velike strane investicije. Na to se čeka, a zainteresovane investitore često zna usporiti i komplikovana administracija. Milica Marković, novoimenovana direktorica Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH (FIPA), ističe da je potrebno aktivno raditi na unapređenju stranih investicija, ostvariti kontakte, te na pravi način prezentirati sve mogućnosti BiH. U intervjuu za “Nezavisne” upozorava na komplikovan administrativni aparat i probleme s kojima se susreću oni koji žele investirati. Međutim, kaže da Agencija dobro stoji finansijski te da je u prethodnom četvorogodišnjem mandatu obezbijeđeno između 700 miliona i 900 miliona KM investicija.
NN: Preuzeli ste ovih dana dužnost direktora Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH, jeste li se upoznali sa situacijom, kakva je situacija, ima li investitora?
MARKOVIĆ: Tek sam preuzela dužnost i u jednom danu sam dobila mnogo dokumenata i podataka o Agenciji koje tek treba da pogledam i da se upoznam s tim. Međutim, iz usmenog kontakta s kolegama i sa šefovima odsjeka vidjela sam da Agencija trenutno stoji prilično solidno, mislim u finansijskom smislu. Agencija je budžetski korisnik i finansira se iz budžeta BiH. Što se tiče projekata, prethodni direktor mi je usmeno rekao da su u njegovom četvorogodišnjem mandatu obezbijedili negdje između 700 miliona i 900 miliona KM investicija. Naravno, trenutno nemam uvid u to zato što su to projekti koji su bili i prošli, da li su isfinansirani do kraja ili je to samo bilo u dogovoru. U Agenciji postoji posebno odjeljenje koje se bavi projektima i podrškom stranim investicijama i s njima ću imati poseban razgovor da vidim u kojoj je fazi sve to. Pored finansiranja Agencije, koje ide iz Sektora za finansiranje trezora, to je, po mom mišljenju, drugi vrlo bitan sektor u Agenciji koji radi onaj suštinski posao zbog kojeg Agencija i postoji.
NN: Kako je virus korona uticao na interesovanje stranih investitora, s obzirom na to da je sve stalo, jesu li Vas kolege obavijestile o situaciji?
MARKOVIĆ: Jesu, obavijestili su me da je sve to stalo. Na početku godine se očekivalo da se usvoji budžet kako bi sredstva bila raspoloživa, jer postoji bitna razlika između privremenog finansiranja i finansiranja kada se usvoji budžet i kada je on na snazi. Oni su planirali određena sredstva i aktivnosti. Međutim, sve je to bilo u fazi dogovora u januaru i februaru, a onda su ova prethodna tri mjeseca potpuno izgubljena. Prethodni direktor mi je rekao da uopšte sredstva nisu ni korištena u tu namjenu, za kontakte i razgovore i komunikaciju sa stranim investitorima i da je sve bilo stalo u tom periodu. To bi, eventualno, trebalo da se nastavi u narednom periodu, u drugoj polovini godine, s tim što i to sad zavisi od toga da li će Agencija imati sva raspoloživa sredstva na dispoziciji ili će to opet biti na nivou privremenog finansiranja. Naravno, ono ne ograničava da vi ne možete kontaktirati investitore i obavljati s njima razgovore, ali u svakom slučaju komfornija je situacija kada je budžet usvojen.
NN: Imate li informaciju koliko su u suštini strani investitori zainteresovani da ulažu u BiH i kakva je situacija na tom polju, koliko je teško bilo do sada i šta je ono što su Vaši planovi za početak?
MARKOVIĆ: Onaj ko se smatra stranim investitorom, dakle ko ima novac da negdje investira u situaciji je da bira gdje će to da uradi. Ali tu je stvar BiH, naše agencije i ne samo nje, jer u Ministarstvu inostranih poslova postoji odjel koji se zove Ekonomska diplomatija, dakle ima više institucija na nivou BiH koje se mogu baviti time u cilju i s namjerom da privuku strane investitore. Ono što treba da uradimo jeste da ih kontaktiramo i na neki način skrenemo pažnju na mogućnosti u BiH, gdje oni mogu investirati i naravno ostvariti svoj cilj, a dati doprinos BiH i potencijalnim resursima ove zemlje. Moramo ići prema njima i njima u susret i prikazati sve prednosti tih projekata u smislu da dobijemo njihovu saglasnost, odnosno da dobijemo njihovu volju da svoj novac ulože u BiH. To je posao Agencije i ona treba na tome da radi, dakle da ide u susret stranim investitorima, da ih poziva i da ih animira na način da će prezentovati sve resurse BiH prednosti i naravno eventualne benefite koje bi imali ako ulože.
NN: Postoji li neki veliki strani investitor koji je do sada bio zainteresovan da ulaže u BiH, ali je zbog epidemije spriječen, neka firma koja je već imala planove za BiH, a oni se još nisu ostvarili?
MARKOVIĆ: Nemam tu informaciju trenutno, ali ću je imati narednih dana kada budem održala sastanak s kolegama koje rade u Sektoru za podršku investitorima i projekte. Ali ono što sam generalno saznala jeste da niti je bilo s naše strane inicijative, a naravno ni oni nisu bili zainteresovani u ovom ukupnom haosu koji je bio u cijelom svijetu. Nikome u tom trenutku nije bilo do toga ni da razmišlja o tome, a svi smo bili fizički spriječeni da se krećemo i komuniciramo.
NN: Šta je ono što BiH treba da potencira kada su u pitanju strane investicije, ono što treba da nudimo potencijalnim investitorima? Kakvi su uslovi, posebno kada su u pitanju administrativne zapreke?
MARKOVIĆ: Da bi se neke investicije potencirale i da biste ih pribavili za BiH, postoje neke generalne stvari koje moraju biti zadovoljene i naravno neke operativne. Te generalne stvari su opšta politička situacija. Nijedan strani investitor neće ulagati novac u zemlju koja je politički nestabilna, gdje postoje problemi i zakonske zapreke da se neke stvari realizuju. To je prva stvar, a ono što je sekundarno u odnosu na to, to je aktivan, odnosno proaktivan odnos Agencije prema tim investitorima i naravno dobra prezentacija. Dobra prezentacija resursa BiH i određenih benefita koje bi dobili investitori i opravdanost takvih investicija je ono na čemu FIPA mora da radi. Dakle, da to što bolje prezentuje i da dobije volju tih investitora da zaista prihvate tu priču i pronađu sebe u tome. Već sam obaviještena od direktora da je bilo situacija u prethodnom periodu da su određeni investitori koji su i željeli da investiraju, otvore fabrike i slično, bili kažnjavani od nekih naših institucija u smislu da su dobijali određene penale ili kazne za neka nerealizovana sredstva i slično, te je on morao da interveniše čak i kod ministarstava da se to obustavi, jer to će ljude otjerati dok još i nisu počeli investirati. Nisu počeli ni da implementiraju projekte, a već su dobijali određene penale i finansijske kazne. Tako da tu postoji dosta stvari koje moraju da se slože i da bi BiH dobila investicije i da bi neko htio da ulaže u ovu zemlju.
NN: Pominjete administrativne probleme koji koče investicije. Da li ima potrebe za promjenama u entitetskim zakonima?
MARKOVIĆ: Obaviještena sam da je prethodni direktor često imao sastanke sa institucijama na nivou BiH, Ministarstvom finansija i trezora, predsjedavajućim Savjeta ministara i s Predsjedništvom BiH, prezentovao je određne mogućnosti tražeći podršku drugih institucija. Nadam se da ćemo nastaviti tako i pokušati rješavati sve probleme.
