Najkontroverzniji član kriznog štaba kaže da se u Srbiji možda pojavio novi virus koji napada mlade, a za Kurir priča i kako su pronalasku vakcine najbliži naučnici sa Oksforda.
Iznenađuje da u posljednjih nekoliko dana imamo veliki broj mladih ljudi koji se razboljevaju i imaju obostranu upalu pluća, a imamo i neočekivano visoku smrtnost. Za svega 48 sati umrlo je čak 17 ljudi. Postoji nekoliko različitih mogućnosti – ili se koronavirus sada javlja u kombinaciji sa gripom, ili smo ponovo dobili onaj virulentniji virus iz Italije i Švajcarske, ili je to sasvim neki drugi virus, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Branimir Nestorović, pulmolog i načelnik odjeljenja za alergologiju i pulmologiju Dječje klinike u Tiršovoj.
U razgovoru za ovaj list, ovaj, po mišljenju mnogih najkontroverzniji član kriznog štaba, priča o novim žarištima, ulozi Bila Gejtsa u epidemiji koronavirusa, ali i o tome zašto bi njegova koleginica u kriznom štabu, dr Darija Kisić Tepavčević, bila bolji ministar zdravlja od njega.
– Mi sada nismo u ozbiljnoj situaciji, ali jeste interesantno da je toliki broj ljudi u prethodnom periodu preminuo. Ministarstvo zdravlja bi trebalo da oformi grupu i zajedno sa patolozima analizira šta se desilo, od čega su ti ljudi umrli.
Svi su očekivali da će do ovog perioda koronavirus, maltene, nestati. Šta se dogodilo?
– Očekivali smo da će biti zaraženih kada sve otključamo i skinemo mjere. Mnogo i testiramo, pa je normalno da imamo mnogo zaraženih. Nismo imali sreće ni s vremenom, jer smo do prije nekoliko dana imali prilično niske temperature za ovaj period godine.
Kada očekujete da će se trenutna žarišta smiriti?
– Ako je ovo što se sada dešava u Novom Pazaru, Tutinu i na drugim mjestima ista pojava kao što je bila u prethodnom periodu, onda bi ova žarišta trebalo da se ugase od momenta kada se pojave za, otprilike, deset dana. To znači da bi za oko pet dana trebalo da se smiri Novi Pazar. U Vranju je, sa druge strane, drugačija situacija. Tamo zbog brojnih fabrika sve vrijeme tinja korona, ali bi i tamo za nekoliko dana trebalo da se smiri situacija. Do sredine jula, najkasnije do kraja, trebalo bi da imamo samo sporadične slučajeve.
Ponovo se otvaraju i kovid bolnice…
– Ovo nije za nas ugrožavajuća situacija, niti može da ugrozi zdravstveni sistem. Mi smo na vrhuncu imali 160 ljudi na respiratoru, a oko 6.000 ljudi je hospitalizovano. Sada imamo 1.300 hospitalizovanih i oko 80 ljudi na respiratoru. Ne bi valjalo da sve kapacitete vratimo na kovid, jer šta ćemo sa onim drugim pacijentima koji treba da se liječe?! Imamo kardiovaskularne pacijente i one sa malignitetom koji već tri, četiri mjeseca imaju problema da dobiju pomoć.
Ko je najbliži pronalasku nove vakcine protiv koronavirusa?
– Najbliži tome su naučnici sa Oksforda. Rusi i Kinezi stalno nešto najavljuju, ali je Oksford najbliži. Vakcina koju pravi firma Bila Gejtsa je baš bijedna. Entoni Fauči, vodeći američki stručnjak za zarazne bolesti, rekao je da je slabo efikasna, tek 70 odsto, a da ima mnogo neželjenih efekata. U svakom slučaju, u toku je trka za vakcinu. Čudna je Gejtsova izjava kako se čeka da dođe posebno opasan svinjski grip. Interesne grupe već dugo prave grip i pandemije. Pogledajte samo, 2003. imali smo SARS, 2005. ptičji grip, 2007. imali smo ebolu, 2009. svinjski grip, pa ponovo ebolu, SARS i 2019. koronu. A cilj je, naravno, ekonomski, da bi se prodavali lijekovi.
Putin je rekao da koronavirus nije nastao u laboratoriji. Zbog čega vi mislite da jeste?
– Ovaj virus je interesantan jer je visoko infektivan. On nije mnogo opasan, Šveđani su prije neki dan saopštili da je smrtnost 0,1 odsto, a SAD da je kod njih 0,26 odsto. U ovom trenutku 99 odsto zaraženih na svijetu ima blagu kliničku sliku. Međutim, on može da zarazi veliki broj ljudi, a onda je svakako i smrtnost velika. Što se Putina tiče, on je imao svoje interese kada je to rekao.
Šta se novo saznalo o koronavirusu, a nije se znalo ranije?
– Istraživanja su pokazala da oni koji nemaju simptome ne prenose bolest, kao i da se djeca praktično ne razbolevaju. Od početka epidemije smo imali manje od 100 zaraženih mališana i nijedno nije bilo na kiseoniku i nije imalo težu kliničku sliku. Što se tiče uticaja koronavirusa na testise, to ćemo još da vidimo. To su neka istraživanja koja su radili Kinezi i Japanci.
Često ste na meti kritika zbog, kako kažu, kontroverznih stavova. Da li ste zbog pritiska, kao dr Predrag Kon, razmišljali da date ostavku?
– Ne. Ne bi ni bilo dobro da svi imamo isto mišljenje, jer ako svi isto mislimo, onda je dovoljan samo jedan član. Uvijek kažem ono što mislim. S tim što, kao i svi, nekada pogrešno mislim. Ali sve što kažem, kažem na osnovu nekih istraživanja.
Da li vam je predsjednik Vučić nekada zamjerio što ste imali drugačije mišljenje od ostatka kriznog štaba?
– Nikada. Uvijek je saslušao moje mišljenje. Nekada se nije slagao, ali je uvijek iskazivao poštovanje.
Je li je tačno da su vam neki nudili pare da ih upoznate s predsjednikom?
– Tačno je. Nudili su mi pare. Prilazili su mi ljudi na ulici i tražili da posredujem. Bilo je i onih koji nisu htjeli uslugu, već su imali neku ideju za biznis. Naravno, tako nešto nikada nisam uradio, to ne dolazi u obzir, to nije moja priča i nije moj posao.
Hoće li dr Darija Kisić Tepavčević u novoj vladi biti ministar zdravlja, kao što kažu neke kladionice?
– Mislim da je ona dobar kandidat. Ona je kompletan ljekar. Darija je bila odličan student i ima besprekornu karijeru na fakultetu. Pisala je radove, učestvovala na seminarima i radila na obrazovanju. Volim da vidim da dobri studenti budu na najvišim pozicijama. Zanimljivo je, iako možda ne djeluje tako u javnosti, da su se naša mišljenja najčešće podudarala na sjednicama kriznog štaba. Ipak, najviše bih volio da ministarka zdravlja bude Dana Grujičić. Ona je moj favorit za sve. Energična je, operativna, odličan ljekar i ima integritet.
Da li biste vi prihvatili ministarsku poziciju?
– Ne bih bio dobar ministar, meni bi to uništilo život. (smijeh) Više volim neke druge stvari. Sada ponovi učim da sviram gitaru. Preko 30 godina nisam svirao. Vratio sam se na bluz i brzo kapiram. Čekam i motor da mi stigne iz Amerike. Volim sporu vožnju i vjetar u kosi. Ne bih mogao kao ministar da vozim motor i sviram gitaru, ne bi bilo u redu.
Knjiga mi kasni, jer su knjigovesci zaraženi koronom
Kako ste upisali medicinu? Jeste li razmišljali o tome da se bavite nečim drugim?
– Upisao sam je slučajno. Tačnije, upisao me je brat, koji je već završio medicinu. Bio sam vukovac i mogao sam da biram. Razmišljao sam da studiram biologiju ili možda psihologiju. Međutim, brat mi je rekao: „Što ne odeš malo na more da se odmoriš?“ Dao mi je pare i dok sam bio tamo, uzeo je dokumenta i upisao me. Kada sam se vratio, rekao je: „Čestitam ti!“ i više nije bilo kud. Međutim, poslije mi se svidjelo i veoma sam zavolio svoj posao, jer tu ima i psihologije i biologije i drugih nauka.
Kada vam izlazi knjiga?
– Knjiga mi je i izašla i nije. Knjigovesci koji povezuju knjigu su se skoro svi porazbolevali od korone i dobio sam samo 20 primjeraka. Ostatak bi trebalo da dobijem kada svi budu ozdravili.
Kako ste reagovali kada su vas pozvali u krizni štab?
– Zvali su me iz Vučićevog kabineta da dođem na sastanak na Andrićev venac. Bio sam iznenađen, ali sam prihvatio. Kada te pozove predsjednik, za mene je to čast . Nije bitno ko je predsjednik. Već 40 godina se bavim ovim poslom i za mene je priznanje što sam na kraju karijere pozvan da budem savjetnik. Gledao sam da pomognem ljudima i osjećao bih grižu savjesti da se nisam uključio. Mrzeo sam Slobodana Miloševića, ali dva puta sam se odazvao i njihovom pozivu da radim za Vladu.
Koliko je test na antitijela pouzdan?
– Vrlo je malo pouzdan, jer pokazuje antitijela samo kod onih koji su bili teži slučajevi. Na kraju i ne znamo koliko se ljudi razbolelo, jer su mnogi imali blagu ili nikakvu kliničku sliku. Potrebno je, prema nekim istraživanjima, oko 43 odsto da bismo stekli kolektivni imunitet. To bi značilo da je potrebno da se dva miliona ljudi u Srbiji inficira. Bolje je da se sada zarazimo nego kada se virus vrati na zimu sa jačim potencijalom da ubije više ljudi.
Šta bi se desilo da u samom startu nismo uvodili nikakve mjere?
– Bilo bi mnogo mrtvih. Mi smo pravili neke modele šta bi se desilo i po tome bi između 2.500 i 3.500 ljudi umrlo.
