Visokopatogeni virusi kao što je novi virus korona opasan je jer se skoro pojavio i zato kod ljudi postoji relativno visok procenat obolijevanja, kaže za “Nezavisne” Maja Travar, načelnica Zavoda za kliničku mikrobiologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Banjaluka.
“Praktično, za naredne generacije ovaj virus će možda biti potpuno uobičajen patogen. Ali mi smo imali tu nesreću da smo prva generacija koja se susrela s njim i zato smo prvi na udaru”, kaže ona.
NN: Možete li nam reći koji posao radi Zavod kad je u pitanju virus korona?
TRAVAR: Zavod za kliničku mikrobiologiju radi mikrobiološku dijagnostiku virusa korona, konkretno RT-PCR metodom za detekciju RNK virusa, koji se taksonomski naziva SARS-COV-2. Metoda kojom obavljamo testiranje je dosta složena i sastoji se iz nekoliko faza. Za uzimanje uzorka kod pacijenata koristi se specijalna transportna podloga za viruse uz pomoć specijalne četkice. Ta podloga se transportuje do Zavoda i onda se iz tog uzorka ekstrahuje RNK. Zatim se vrši detekcija genoma virusa.
NN: Puno se ovih dana piše o različitim vrstama testiranja, recimo iz krvi pacijenta i slično. Da li te metode mogu pomoći?
TRAVAR: Detekcija antitijela iz krvi nije preporučena od strane Svjetske zdravstvene organizacije kao referentna metoda za dijagnostiku akutnih slučajeva, ali može koristiti kao pomoćna dijagnostika za praćenje kontakata. Recimo, ako je neko od članova porodice bio u kontaktu s oboljelim, nakon sedam dana može se izvaditi krv da se vidi da li je ta osoba uopšte došla u kontakt s tim virusom i da li je razvila imunološki odgovor. Neki ljudi mogu razviti imunološki odgovor a da i ne znaju da su oboljeli. E, to je zanimljivo kod ove bolesti.
NN: I te metode možete i Vi raditi u Zavodu?
TRAVAR: Te metode mi trenutno ne možemo raditi, jer je metoda PCR referentna metoda. To je preporučeno za ranu detekciju. PCR postane pozitivan kad se pojave simptomi, a ponekad i u roku od 48 sati prije razvoja simptoma bolesti. To je jako dobro, jer ga otkrijete odmah.
NN: Laičkim jezikom, koliko traje taj postupak testiranja?
TRAVAR: Ovako, od uzimanja brisa pa do pojave rezultata prođe između 24 i 48 sati, u zavisnosti od termina kad je nama uzorak dostavljen u laboratoriju. Tako je i u drugim državama. U SAD i nekim drugim zemljama pacijenti čekaju do tri dana.
NN: Kad uradite test, koji je procenat tačnosti nalaza?
TRAVAR: To je odlično pitanje. Upravo sam bila na jednom vebinaru SZO na kom je, između ostalog, bilo govora o senzitivnosti PCR metode, što znači osjetljivosti testa. Ona se kreće oko 80 procenata, što znači da detektuje 80 odsto inficiranih, ali specifičnost je skoro sto odsto. To znači da ako je test pozitivan, onda nema dijagnostičke dileme. Ali ako je neko negativan, ne isključuje se mogućnost da je inficiran, a da to nije detektovano testom. Zbog toga se preporučuje da pacijenti koji su bili u kontaktu sa potvrđenim slučajem, bez obzira na negativan test, ostanu u izolaciji najmanje 14 dana.
NN: Zbog inkubacije, odnosno jer se virus još nije razvio?
TRAVAR: Da, ukoliko se na početku bolesti infekcija nije razvila u dovoljnoj mjeri da možemo da detektujemo virus. Zato se, ako se kod osobe pojave klinički simptomi, preporučuje ponovno uzimanje uzorka.
NN: Imate li dovoljno opreme, kapaciteta, možete li stići obraditi sve nalaze?
TRAVAR: Da, u ovom trenutku imamo dovoljno opreme i kapaciteta da adekvatno odgovorimo na zahtjeve. Na tržištu postoji nedostatak ekstracijskih kitova, ali trenutno imamo sasvim dovoljno da normalno pružamo usluge. Ono što je problem je zaštitna oprema, jer je nema na tržištu. Mi koristimo zaštitne maske takozvane FFP-3, i zato veliki broj uzoraka testiramo odjednom, zbog racionalne potrošnje zaštitne opreme. Zbog svega navedenog, trudimo se da zbog manjka opreme na tržištu racionalno koristimo resurse koje imamo. Zato nam je od koristi da se pacijenti testiraju prema stvarnoj potrebi i da to testiranje bude racionalno.
NN: Zašto je potrebno ponavljati nalaze? Da li je to iz ovog što ste rekli, da može biti da je virus još u inkubaciji?
TRAVAR: Recimo, ako sam ja bila u kontaktu sa zaraženim pacijentom i uradim bris, a nalaz se pokaže negativan, a poslije dva dana dobijem temperaturu, i kad bih tada uradila nalaz, on može da bude pozitivan. Zato se radi ponavljanje, time se povećava senzitivnost testa.
NN: Ne znam koliko je tačno, ali mediji pišu da u Americi postoji neki novi uređaj koji testiranje obavlja za pet minuta. Da li je to tačno?
TRAVAR: Da, zaista u Americi postoji taj uređaj. Proizvodi ga kompanija “Abbott”, od koje i mi u UKC RS imamo nekoliko aparata. To je jedan mali aparat veličine tostera. Poslali smo upit da ga dobijemo, ali nažalost zbog situacije u Americi i ogromnog broja zaraženih nema ga trenutno na raspolaganju na tržištu. Voljeli bismo da ga možemo dobiti, jer nalaz zaista dobijete bukvalno za pet minuta. Postoji još jedna vrsta testa, a to su testovi za GeneXpert. Zbog porasta potražnje u SAD i u drugim zemljama, trenutno još ne možemo da ih dobijemo, ali smo pokrenuli proceduru nabavke. Ovi testovi rješavaju dijagnostičku dilemu za sat vremena. Ovaj intervju je odlična prilika da kažemo da dobijamo donaciju od Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost (IAEA). Treba da dobijemo PCR aparat i kompletan nivo biosigurnosti 3 sa opremom i reagensima za 2.500 testiranja. On iz Austrije kreće ove sedmice i očekujemo ga uskoro. Mnogo se radujemo zbog toga.
NN: Hoće li taj uređaj olakšati Vaš rad?
TRAVAR: Kako da ne. Moći ćemo efikasnije raditi i imaćemo veći nivo biosigurnosti. To je za nas fantastična stvar.
NN: Šta su to virusi? Zašto su oni toliko opasni za nas?
TRAVAR: Virusi mogu da inficiraju ćelije bakterija, biljaka, životinja ili ljudi. Oni mogu da se razmnožavaju samo u ćelijama. Visokopatogeni virusi kao što je ovaj novi korona virus opasan je jer se skoro pojavio i zato kod ljudi postoji relativno visok procenat obolijevanja. Jednostavno, ljudi nisu imali antitijela na njega, nije se pojavljivao u prošlosti. Neki drugi virusi, poput herpesa, prilagođavaju svoj metabolizam i razmnožavanje našim ćelijama i preživljavaju s nama od ranog djetinjstva do smrti.
NN: To znači da će i ovaj novi virus korona biti rutina za nas kad razvijemo prirodnu otpornost i kad se razviju vakcine?
TRAVAR: Tako je. Praktično, za naredne generacije ovaj virus će možda biti potpuno uobičajen patogen. Ali mi smo imali tu nesreću da smo prva generacija koja se susrela s njim i zato smo prvi na udaru. U trenutku kad se prvi put pojavi u populaciji, niko nema zaštitna antitijela i zato je veliki broj oboljelih. U razvoju su strategije za razvoj vakcine, ali do tada ostaju nam mjere prevencije koje su do sada dale dobre rezultate.
(Nezavisne)
