Otkad je fudbalska reprezentacija Srbije postala samostalna 2006. godine na njenoj klupi sjedilo je deset selektora, zaključno sa aktuelnim Ljubišom Tumbakovićem. Priča je počela sa Špancem Havijerom Klementeom, pa su dalje ovaj posao obavljali: Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović Pižon, Siniša Mihajlović, Dik Advokat, Radovan Ćurčić, Slavoljub Muslin i Mladen Krstajić.
Nažalost, jedan od njih nije više među živima, od ponedjeljka veče Radomir Antić se preselio, možda, tamo gdje su bolji ljudi i vremena, ostavivši nas, ovozemaljske ljude, da se gušimo u sopstvenim grijehovima. Kao selektor koji je vratio kult reprezentaciji, ujedinio sve u fudbalskoj Srbiji, napravio priču… doživio je uvrede i poniženja, montiranje otkaza i fabrikovanje raznih “činjenica”.
Kroz nešto slično u fudbalskoj Srbiji prošao je i najmlađi selektor u istoriji “Orlova” Mladen Krstajić (44).
O Radomiru Antiću koji ga je i vratio u reprezentaciju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine (Krstajić je zvanično igrao za tri reprezentacije – SR Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru i Srbiju) pretposljednji selektor “Orlova” je istakao:
-Iskreno, zatečen sam kao i svi u Srbiji, da je čovek koji je bio i sportista i veliki trener tri najveća kluba u Španiji, reprezentacije Srbije, da ode prerano u 72. godini života.
Veliki gubitak za njegovu porodicu, za srpski fudbal. Ono što je Radomir dao kao ambasador sporta u Španiji, Evropi i svetu je nemerljivo. Ostaje veliki žali, život ne bira, ali sigurno da je ostavio veliki trag u našem fudbalu. Uvek kada se desi nešto loše, kada neko ode, onda ga tek cenimo kad je otišao.
Dok živi i radi, uvek ima spletkaroša koji su zarazni i misle na drugi način, ali mi kao narod moramo da prebrodimo to kao društvo, da se takve stvari ne dešavaju u budućnosti. Zaista mi je žao. Ja sam igrao kod njega dok je vodio reprezentaciju Srbije. Mogu da kažem samo sve pohvale na njegov račun, svi normalni su potrešeni, Srbija i srpska javnost je izgubila jednu veličinu.
Ne bi trebalo tek tako Srbija da zaboravi tog čoveka koji je mnogo dao za srpski fudbal, ali i u Evropi i šire. Bio je čovek koji je imao svoj stav, izgradio je svoju ličnost kroz fudbalsku karijeru i trenerski posao. Njega opisivati kao čoveka je suvišno. Dovoljno je samo reći koga je vodio.
Vodio je Real, Barselonu, Atletiko Madrid, selektor si Srbije, radio si u raznim klubovima u Evropi i svetu, narodni čovek. Imao je tu harizmu koja privlači ljude. To je nešto što se rađa, što ne može da se nauči, to ili imaš ili nemaš, da te običan svet voli, a njega je običan svet voleo, što je najbitnije. Pričam iskreno, onako kako je sa moje tačke gledišta, velika veličina, Srbija je mnogo izgubila.
