Najduža litija za odbranu svetinja u Crnoj Gori krenula je od manastira Hilandar, do manastira Ostrog. Na hodočašće dugo 1.200 kilometara uputili su se Aleksandar Babić iz Prijepolja, Miloš Ajković iz Zete i Čedo Đačić iz Pljevalja.
Dok zbog slabog interneta na beznzinskoj pumpi pokušavamo da razaznamo šta nam govori Aleksandrar Babić, čujemo kako mu sufliraju ostali članovi ekipe, jer, važno je da se zna pravi cilj – na put su pošli da bi pokazali kako se u duhu pravoslavlja, molitvom, slogom i žrtvom – brane svetinje.
BLAGOSLOV IZ HILANDARA ZA ODBRANU SVETINjA
Zatekli smo ih u Bugarskoj, u koju su upravo ušli iz Grčke. Još su puni utisaka iz Hilandara, u kome jako dobro znaju zašto su pošli na ovako neobičan put. Dočekani su i ispraćeni sa blagoslovom. Bratija je imala samo riječi hvale za naš poduhvat, a spakovali su nam i nešto hrane za put, kaže za Sputnjik Aleksandar Babić.
“Otac Jefrem, jedan veliki duhovnik, donio nam je iz hilandarskog vrta krastavac, paradajz, luk i paprike. Rekao, odmarajte se, treba vam ovo za put. Donio je i vino, na moju primjedbu da ne možemo sve to ponijeti, kazao je, pa možete nekoliko litara. Milo mi je bilo, nismo mogli da ga odbijemo, da ne uzmemo taj dar. Dobili smo i svijeće, ikone i tamjan“, priča Babić.
On i Čedo stari su znanci sa ovakvih molitvenih putovanja. Prošle godine pješačili su 23 dana do Hilandara. Ovoga puta iskušenja su počela na samom početku, jedva su ušli u Grčku zbog situacije sa koronavirusom. Čekali su dva dana, spavali na granici u vrećama.
POMOĆ SRBINA IZ CRNE GORE
Na putu su već šest dana, prvu noć spavali su na plaži, a ostale u šumama. Željko priča da su jednu noć proveli i u krevetu, zahvaljujući njihovom zemljaku, sportisti Željku Lekoviću, koji je želio da se makar na taj način uključi u odbranu svetinja.
“Kad je čuo za naš poduhvat, odmah se javio, ali nije mogao da nas nađe. Tek treći dan nas je pronašao. Sinoć je čak došao na granicu sa Bugarskom da nam donese giros i lubenicu“, priča Babić zahvalan na podršci i darovima.
