INTERVJU – Boris Lazarević

1. Kako biste sebe opisali u nekoliko rečenica?

Moje formalno obrazovanje, radna biografija, ali i društveni život uopšte ukazuju bez sumnje na svestranost. Nikada nisam bio isključiv, trudio sam se da svaki dan naučim nešto novo, imam razumijevanja za druge i naučio sam mnogo iz tuđih, raznolikih životnih iskustava. 

Naravno, najveći trag na mene ostavili su još u djetinjstvu i ranoj mladosti, moji roditelji i stariji brat, ali i drugovi. Smatram da je neposredan i prirodan odnos ključ za dobre međuljudske odnose. Više puta sam se uvjerio da je izuzetan osjećaj pomoći drugome, a ne očekivati ništa zauzvrat. Cijenim dobrog čovjeka, bez obzira na njegov društveni status. Volim da sam okružen pozitivnim, radnim ljudima. 

Sticanje fakultetske diplome ukazuje na to da sam uspješan u individualnom radu, ali kasniji brojni projekti koje samrealizovao probudili su u meni timski duh koji jača svakoga dana. 

Srednjoškolsko obrazovanje stekao sam u rodnom gradu, u Gimnaziji „Filip Višnjić“, a osnovne I master studije završavam na Fakultetu tehničkih nauka – Departman zadrumski saobraćaj u Novom Sadu. Svaka stečena diploma bila mi je podsrek da nastavim dalje da se školujem – kako u svojoj oblasti, tako i na drugim poljima. Smatram da je izuzetno važno za pojedinca danas cjeloživotno školovanje, formalna i neformalna nadogradnja postojećeg znanja. 

2. Formula za uspjeh?

Naravno da ne postoji univerzalna formula za uspjeh, niti svi mi jednaka postignuća ne vrednujemo kao uspjeh. U svakom slučaju, za uspjeh na bilo kom planu – porodičnom, poslovnom, ljubavnom, političkom – važno je imati cilj i mnoštvo ideja koje će nas voditi ka cilju. Bitno je bitiodlučan, optimističan I kvalitetno se organizovati. Danas je važno očuvati i svoju različitost u odnosu na druge, ne povinovati se svakome i svačemu, a opet, bez straha izraziti svoje mišljenje i prihvatiti tuđe. Radom u srednjoj školi svaka izvedena generacija je jedan dio uspjeha. Ne smijete biti škrti da dijelite znanje. Kada imate doprinos u uspjehu drugih jer to ujedno postaje i dio vašeg uspjeha. Kao dijete prosvjetnog radnika još u djetinjstvu sam naučio kako na čovjeka utiče i kako je dragocjeno prenositi svoja znanja. Zaista je tačno kada kažu da je najveći uspjeh učitelja, kada ga učenik prevaziđe.

3. Šta biste promjenili u našem gradu? 

Bijeljina je naš grad i svi smo odgovorni i za dobro i loše u njemu.  Žalimo se često na politički sistem, a treba biti svjestan da politika polazi iz naroda. Ne smijemo biti pasivni, nego spremni na promjene. Treba da sa putovanja donosimo nove ideje u svoj grad. Treba da prvo upoznamo svoj grad, regiju i da to promovišemo drugima. Mladima treba ponuditi više zdravih sadržaja, npr. bioskop na otvorenom, veće parkove, iskoristiti eko jezera, ima dosta toga za šta imamo potencijal. Treba kroz različite projekte buditi ekološku svijest i promovisati aktivan život i kretanje. U saradnji sa Turističkom organizacijom Grada bilo bi poželjno organizovati akciju „Biciklom upoznaj svoj kraj“ ili “Pogodi gdje sam”, ponuditi je prvo našim sugrađanima, a onda i potencijalnim turistima. Probudi tiprvo lokalni duh za upoznavanje regije a posle širiti i na ostale regije. O neiskorištenim potencijalima Banje Dvorovi je više i tužno pričati. 

4. Šta smatrate najvećim uspjehom, a šta neuspjehom? 

Većina ljudi ostvari svoje poslovne i privatne uspjehe u svojoj državi, u svom gradu – u svakom slučaju među svojima. Možda je i lakše uspjeti u manjim sredinama, gdje poznajemo jedni druge. Kao svoj najveći uspjeh istakao bih to što sam prošle godine izabran za počasnog predavača na Aremi fakultetu za transportni menadžment u Sloveniji. Smatram uspjehom i što sam odolio primamljivim ponudama da u inostranstvu živim i radim. Ipak, svoju budućnost želim ovdje da gradim. 

Neuspjeh sam doživio već po završetku srednje škole, kada sam morao zbog obaveza na faklutetu da prestanem da se profesionalno bavim sportom. Nemam vremena zbog poslovnih obaveza da se bavim sportskim aktivnostima koliko bih želio, niti da boravim više u selu i u prirodi uopšte. Nakon završenog saobraćajnog fakulteta na istom Univerzitetu sam upisao i Industrijsko inženjerstvo, gdje sam imao dodira sa ekologijom. Želja mi je da dam svoj doprinos u rješvanju ekoloških probelma u našem gradu.

5. Šta biste poručili za kraj?

Važno je svakodnevno raditi na sebi, biti bolji, svaki dan naučiti nešto novo, ne odustajati bez obzira na okolnosti, treba se uključiti u što više aktivnosti i naravno, njegovati postojeća prijateljstva, graditi nova i čuvati dragocjene ljude iz porodice i okruženja. Čuvati i promovisati svoj grad, regiju, državu. Često putujem u Ameriku, i imao sam priliku da vidim mnoge stvari i da uporedim običaje, prirodna bogastva, ekonomsku situaciju, svijest građana i poglede na život. Bez obzira na to šta sam tamo sve vidio, mnogo jači utisak je na mene ostavila prašuma Perućica, naši običaji, naša neiskorištena prirodna bogatstva. Smatram da bismo trebali da njegujemo i uživamo u tome što nam je priroda dala. Upoznajte dobro svoju sredinu i okolinu u svakom obliku i shvatićete da nudi mnogo više nego što mislimo.

Izvor: mojabijeljina.com

This will close in 7 seconds

error: Sav sadržaj je vlasništvo portala MOJABIJELJINA.com !!