Srbija bi mogla da bude u nezgodnoj situaciji ukoliko nastavi da pomaže Republici Srpskoj.
Ovako bi se mogla protumačiti nedavna izjava pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O’ Brajena da su sankcije moguće za podršku sankcionisanima.
“Naše trenutne sankcije poručuju da svako ko pruža materijalnu podršku određenoj osobi ili instituciji koja je pod sankcijama, podložan je mogućim sankcijama”, naveo je on govoreći o kaznenim mjerama koje je njegova zemlja uvela fizičkim i pravnim licima u Republici Srpskoj.
Srbija kontinuirano pomaže Republiku Srpsku, a kroz razne projekte investirala je oko 100 miliona evra. To se moglo čuti i početkom mjeseca, kada je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić bio u Stanarima gdje je otvoren dom zdravlja izgrađen sredstvima Srbije.
“Naša je obaveza da budemo uz svoj narod u Republici Srpskoj i kada je lepo i kada je teško. Mi ćemo koliko možemo da pomognemo i pomagaćemo”, rekao je tada Vučić.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik objašnjavao je u nekoliko navrata da je, bez obzira na to što su isplate plata i penzija redovne, postoji organizovani formalno-neformalni pritisak na finansijski sektor Republike Srpske.
Pored toga što su Amerikanci uveli sankcije upravo Dodiku, njegovoj porodici i najbližim saradnicima, targetirane su i firme koje je Vašington prepoznao kao “njegove” i optužio ga da je preko njih “izvlačio novac”. Upravo ta preduzeća koja su zapošljavala veliki broj ljudi radila su i sa institucijama Srpske, a uvođenjem sankcija blokirani su im računi i došlo je do problema sa transakcijama.
Takođe, banke su počele da odbijaju da preduzećima koja su na “optužnici” otvaraju račune. Došlo je i do toga da ljudi koji su pod sankcijama ne mogu da primaju platu u bankama gdje su im računi, pa je pronađeno alternativno rješenje da primanja dobijaju preko pošte.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović istakao je za “Novosti” da pritiske iz SAD na Republiku Srpsku, a samim tim i Srbiju vidi u paketu sa onim koju su vezani za Kosovo i Metohiju.
“SAD imaju hitnu potrebu da se stabilizuje situacija na Balkanu na način na koji oni žele, što bi otprilike mogao biti mat u dva poteza. Važno je da isposluju što brže finalizovanje pitanje nezavisnosti Kosova, a mi samo da aminujemo i zato se vrše pritisci i biće ih još, biće sve neprijatniji spolja i iznutra”, naveo je Jovanović.
On dodaje da je plan i da se pređe još jače na Republiku Srpsku, odnosno još direktnije na centralizaciju BiH i što brže uključivanje u evroatlanske integracije.
“Oni stavljaju javno do znanja da bi to bio poželjan kraj i više to ni ne kriju. Sankcije Srpskoj su deo namera da se BiH, uprkos Dejtonskom sporazumu centralizuje”, kaže Jovanović.
On je naveo da je razlog za američke pritiske to što žele da riješe situaciju na Balkanu, kako bi onda raskomoćeni mogli da se suoče sa velikim izazovima na istoku.
“A, izazovi su alarmantni, pogotovo u susret samitu BRIKS u Kazanju. Oko 20 novih članica čeka na priključenje, a među njima i jedna koja je deo alijanse – Turska. Mi treba da ostanemo na pozicijama odbrane nacionalnih interesa, sada nismo potpuno usamljeni kao nekada, promene u međunarodnim odnosima se dešavaju. Ukoliko odustanemo od KiM i Republike Srpske odustali smo od sebe”, ističe Jovanović.
(Novosti/Glas Srpske)
