Pravoslavni vernici danas slave Očeve (Oce), praznik koji se uvek obeležava u poslednju nedelju pred Božić.
Oci su praznik koji se slavi u ime svih očeva, ali i generalno svih muškaraca koji će u budućnosti postati tate. Oci se slave dve nedelje posle Detinjaca, odnosno nedelju dana posle Materica, čime se zaokružuju tri najbitnija dana za porodicu u pravoslavlju.
Cilja slavljenja Očeva (Oca) je ukazivanje poštovanja muškarcima koji su glava porodice. Oni su istovremeno i podsećanje da je porodica jedan od najvažnijih stubova hrišćanstva.
Ceo dan provodi se u dobrom raspoloženju i slavlju, uz svečani, zbog Božićnjeg posta, obavezno posni ručak.
Prema narodnom verovanju na današnji dan deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom na prepad vezuju svoje očeve za noge. Deca potom čestitaju praznik, a očevi im dele slatkiše i druge poklone.
Najveći praznik očeva veoma se poštuje, naročito u seoskim sredinama.
Oci podsećaju koliki je blagoslov biti otac, i telesni i duhovni. I kolika je obaveza, i pred Bogom i pred ljudima, biti primer svojoj deci, živeći pravednim životom. Svi stariji muški članovi porodice moraju da časte decu, ali i svoje lepše polovine.
Ponegde je običaj da se obiđu groblja i upali sveća preminulim očevima i precima, povezujući sve generacije roditelja i dece unazad, do starozavetnih očeva.
Oci su se naročito slavili pre Drugog svetskog rata, kada su muškarci vodili sve članove uže porodice u radnje kako bi im kupili novu odeću.
Smatra se da Detinjci, Materice i Oci simbolizuju čvrste porodične veze, a običaji mir, slogu i međusobno poštovanje.
(Kurir.rs)
