Samo jedan dan u sedmici sam slobodna, radim 8-9 sati svaki dan, i za to sam, iako sa visokom stručnom spremom plaćena najnižom platom. Prijatno se iznenadim kada i to dobijem na vrijeme. O toplom obroku i plaćenom prevozu mogu samo da sanjam. I pitate me da li slavim? Pitam ja vas – ŠTA da SLAVIM?
Ovako je jedna slučajna prolaznica, radnica u marketu u Bijeljini, rekla povodom obilježavanja Međunarodnog dana rada. Nisu puno drugačijeg mišljenja bili ni ostali sagovornici koje smo sreli na bijeljinskim ulicama.
“Nažalost, povodom 1. Maja, moram reći da ništa ne ukazuje na to da će se stanje popraviti u skorije vrijeme, jer radnici su nezadovoljni, ali ih i nema“, svjesni su poslodavci.
“Kad govorimo o onima koji imaju radno mjesto, kako u Bijeljini tako i širom zemlje, stanje je veoma loše. Malo je onih koji nisu prezaduženi, rijetki su i oni koji nemaju neki teret na grbači, pa su primorani da rade u svakakvim uslovima“, ističe ekonomista Aleksa Milojević.
Dok mlada, sposobna i odlučna radna snaga ode preko granice tražeći „svjetlije mjesto pod suncem“, u BiH ostaju oni koji nemaju hrabrosti. I oni koji moraju iz „svojih razloga“.
Struka ističe da je došlo vrijeme kada poslodavci na sve načine pokušavau da zadrže ili pridobiju kvalitetnog radnika, stručnjaka. Međutim, i to je često mizerno. Jer, prava radnika krše se na sve načine.
„U kontekstu niske stope nezaposlenosti i izazovnih socio-ekonomskih uslova u BiH, proslava Prvog maja se stavlja pod znak pitanja. Radnici se suočavaju s pitanjima o svojim pravima, dostojanstvu i ekonomskoj sigurnosti. Ipak, dok se slavi praznik rada, na nama karakterističan način koji obično podrazumijeva pretjeranu konzumaciju hrane u pića, ugrožena su osnovna radnička prava, koja često ostaju samo na deklarativnom nivou“, navela je banjalučki sociolog Mirjana Čeko.
Da je u društvu veoma loše stanje smatraju i psiholozi koji navode da će praznik rada slaviti osnovci i srednjoškolci na izletima.
„Taj dan slaviće oni koji su 20 godina na listi Zavoda za pošljavanje tražeći posao. Slaviće oni koji će iskamčiti od roditelja koji dinar, slaviće i oni koji su spojili nekoliko slobodnih dana, pa ako ne odu negdje na putovanje, posjetiće neko izletište. Sve u svemu, s jedne strane će se slaviti, s druge će se žaliti, tako to obično biva“, rekla je novosadski psiholog Nadica Mihić.
Građani Bijeljine mahom kažu da bi trebali svi na protest, ali s obzirom da protesta zbog ugroženih radničkih prava nema, proslaviće se. Svako na svoj način.
„Slavio sam nekada sve praznike, državne. Jer dok je bilo Tita, svaki praznik smo slavili uz prase i jagnje, mladi kupus i luk, pivo i u prirodu. Okretalo se na ražnu na sve strane, pjevalo i veselilo. Onda su došle neke ’patriote’ i sve to pokvarile“, napisao je jedan naš pratilac na društvenim mrežama.
A vi, da li ste zadovoljni položajem na poslu i da li imate razloga da salvite Praznik rada?
Pišite nam u komentarima.
(mojabijeljina.com)
