У Центру за културу „Семберија“ данас је одржана комеморативна сједница поводом смрти генералног секретара Црвеног крста Републике Српске Ђоке Михајловића, који је преминуо 3. априла у Универзитетском клиничком центру Републике Српске од посљедица заразе вирусом корона.
Предсједник Црвеног крста Српске Брано Дурсун истакао је да Михајловићеви пријатељи и сарадници, због ванредне ситуације у вријеме када је преминуо генерални секретар ове организације, нису могли достојанствено да га испрате, али да се сваког дана сјећају његове хуманости и човјечности.
– И данас, када се одржава комеморативна сједница, због прописаних мјера нису у прилици сви да присуствују, највише 50 лица. Изгубили смо једног од најбољих људи из наше организације. Тих, миран, повучен, али са чврстим ставом и увијек тамо гдје је најпотребније. У вријеме короне, и поред великог губитка са којим смо се суочили, Црвени крст је морао да рјешава одговорне задатке, али ни у једном тренутку нисмо заборављали нашег Ђоку Михајловића – нагласио је Дурсун.
Вршилац дужности генералног секретара Црвеног крста Републике Српске Снежана Ковач каже да је 10 година сарађивала са Михајловићем и да је његова изненадна смрт погодила цијелу стручну службу ове организације.
– У себи је носио хуманост и људскост и зато је и био толико година у Црвеном крсту. У њему смо имали особу која нас разумије, истинског пријатеља. То нам је и дало снагу да још преданије наставимо са радом у претходна два мјесеца и да завршимо све задатке онако како их је наш Ђоко раније испланирао – поручила је Ковачева.
Предсједник Црвеног крста БиХ Хусеин Кличић изразио је саучешће Михајловићевој породици која је, према његовим ријечима, изгубила доброг мужа, оца, деду, а прије свега великог човјека.
– Присуствујемо тужном скупу, међутим, он треба да нас подсјети на сву величину нашег колеге Ђоке и на сва његова дјела. Немогуће је надокнадити таквог колегу, али живот иде даље. Иако није више са нама, остаје заувијек у нашим срцима – рекао је Кличић.
Ђоко Михајловић је функцију генералног секретараЦрвеног крста Републике Српске обављао од 2010. године, а члан Црвеног крста био је од 1992. године.Један је од најзаслужнијих за почетак рада Народне кухиње у Бијељини, оснивач је и први предсједник Фонда солидарности Црвненог крста Републике Српске, а током великих поплава дао је значајан допринос на санирању посљедица.
За свој рад и ангажовање у Црвеном крсту више пута је предлаган за признања, али није пристајао на то, јер је сматрао да она припадају волонтерима.
Носилац је Октобарске споменице стваралаца Републике Српске. Рођен је 29.6.1958. године у Бијељини. Иза себе оставља супругу и два сина са породицама.
