Šta ako vam neko u Semberiji kaže da ste: GURSUZ, MAKSUZ, BAKSUZ, VITLAV, KALAMUNJA ERLAV, POMIJARA, KAVGADŽIJA, ORAN?
Da imaš OMAJE. Da si KOĆE. Da ideš NATRAČKE i da se CURIKAŠ dok ideš NAKRIVKE kao kad si pijan. A kad je čovjek pijan u Semberiji se kaže da se UŠIKO. I to popio samo FRTALJ rakije! PRIĆUKO SE uz GRADINU,drži se za PERDU, dok ne pukne BASKIJA il se izvali KORAĆ jer su bile velike ROLJE.
A OTOIČ sam OPREMO JAPIJU na SAVZI a on sad BATALI. NAGRDIO SE i diže se BUGIJA! E sad nek ABAŠI tu do ĆINDIJE. Kad dođe na VRATNICE poče ih TVARIZAT, nisam je svezo MANILOM. OTOIČ sam mu kazo da to ne radi ali nema ASNE. Kaže da je bio AŠČIJA i da je sve ŠUŠLIJE porazbijo na nekoj DAĆI. OŠLO SVE U ELAĆ. Ide OTUD i opet pade na TEKUNJE. PREĆERO JE stvarno! Ustaje i KOĐA se pravi trijezan, još IŠĆE SERVIS rakije da jednu popije SNOGU.Rekoh “NEMERE“! A on će mi na to „UĆERAJ MU“!
Ako ste Semberac znate da ovaj izraz nema bukvalno značenje i ne spada u psovke. On označava nebitnost i nevažnost pa se može odnostiti i na predmete i pojave, npr. „Da li će sutra padati snijeg“? „Valjda neće, ućeraj mu“. Prem da će se stranac začuditi kada čuje ovaj izraz. Sreo me jedan Posavac pa kaže oni kod vas u Semberiji nisu normalni. Ja došao kod jednog domaćina u jedno selo kod Bijeljine i pitam ga ko ti je ona žena, on kaže „Sestra ućeraj joj“. Semberac će za sestru reći „Ućeraj joj“ za majku „uvališ joj“ a za ženu će paziti i reći „ućeraš joj majci“!
Čitajući ovaj tekst pravi Semberac će reći „ sve je pravilno rečeno“. Uistinu neke strane riječi su se baš „udomaćile“a posebno ono meko „Š“ koje su Semberci donijeli iz Stare Hercegovine (riječi ŠEDI,ŠJUTRA…). Stanovnike nekih sela u Semberiji do skoro su nazivali Crnogorčevići.Zato što su doselili iz Crne Gore ili Hercegovine. Jedan se zapitao kolika je ta Hercegovina kad smo svi iz nje došli!Iako neke riječi koje se koriste u Semberiji nisu književno ispravne može se zaključiti da Semberci relativno pravilno govore.
Sreća naša pa je Vuk Stefanović Karadžić živo blizu nas pa je reformu jezika po ugledu na narodni govor najviše usaglasio sa izgovorm iz svoje sredine. Zamislite kakav bi srpski knjižnjvni jezik bio da je Vuk živio u Južnoj Srbiji. Prave je muke Vuk imao pri reformi srpskog jezika, nailazio je na velike otpore sakupljajući narodne umotvorine izreke pa i psovke. Pod uticajem Austrougarske reformom je srpski jezik udaljen od ruskog i staroslovenskog pa se i danas uticaji istoka i zapada baš kod nas sudaraju u raznim oblastima. Na važnost jezika i njegovo očuvanje ukazivao je i prvi naš prosvetitelj Sveti Sava rekavši „Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio,koliko ti je riječi potkrao i svojih naturio.Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubit najveći i najtvrđi grad svoje zemlje ,nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika“. Zato su u ovom tekstu kroz šalu spomenute i zapisane riječi koje su karakteristične za ovaj naš kraj,za ovaj narod i treba ih čuvati. Čuvajmo i naše pismo koje je među najsavršenijim pismima na svijetu, pišimo našom ćirilicom.
„PIŠI KAKO GOVORIŠ,ČITAJ KAKO JE NAPISANO“!
Mr.Dejan Vuković,prof.
Све је лепо, али нисам сигуран да се каже Семберац него је правилно Семберијац.