Bijeljinka Jovana Radovanov na šampionatu Evrope u dizanju tegova!

Naša sugrđanka, Jovana Radovanov, član udruženja građana i fitness kluba „BN Gym“, dvostruka nacionalna šampionka, najjača teškašica Srbije svih vremena, drugu godinu za redom kvalifikovala se za Evropski šampionat u pauerliftingu. Nakon prošlogodišnjeg osvojenog sedmog mjesta približava se još jedan pohod na Evropu. Na tu temu porazgovarali smo sa Jovanom.

Moja Bijeljina: Kako bi ukratko objasnila kojim sportom se baviš?

Ukratko – dižem tegove, ali ne olimpijski. Malo konkretnije – pauerlifting je sport snage koji se sastoji iz tri discipline: čučnja, potiska sa klupe (popularno bench press) i mrtvog dizanja. Za svaku disciplinu imate po tri pokušaja i broji vam se onaj najbolji. Zbir ta tri najuspešnija pokušaja je vaš total na osnovu koga vas rangiraju.

Moja Bijeljina: Zašto baš pauerlifting?

Sve je počelo sasvim slučajno iz želje da smršam. Počela sam sa mužem (difovcem po zanimanju i personalnim trenerom) da „valjam gvožđe“ po teretani. Kada smo ustanovili da imam jači čučanj od 90% muškaraca koji dolaze u teretanu odlučili smo da se registrujem kao takmičar. Jako lepo sam se snašla, a nešto u čemu si dobar nije teško voleti. Sa prvom medaljom rodila se ljubav, a i lep je osećaj kad znaš da možeš da prevrneš veći broj tona po treningu od prosečnog buldožera. Dodatno ga volim što nije ekipni sport. Nema ekipe gde pojedinac ispašta zbog tuđe greške ili se okiti tuđim perjem. Jedina prava konkurencija koju imam sam ja sama sebi.

Moja Bijeljina: Takmičiš se pod okriljem Pauerlifting saveza Srbije. Kako je došlo do toga?

Bosna i Hercegovina nema svoj pauerlifting savez. Svi mi iz Republike Srpske prirodno gravitiramo Srbiji, pa sam i ja iz želje za takmičenjem pokucala na vrata Pauerlifting saveza Srbije i kluba dizača tegova „Dinamo“ iz Pančeva. Ovim putem bih se zahvalila predsedniku saveza Milanu Smiljaniću i predsedniku kluba Filipu Vlajiću što su me primili širom raširenih ruku.

Moja Bijeljina: Kako je izgledao tvoj put od rekreativca do reprezentativca?

Put nije uopšte dug. Prvo takmičenje sam imala u aprilu prošle godine. Za samo jednu sezonu takmičenja oborila sam sve nacionalne rekorde i postala reprezentativac. Iako nije dug, put uopšte nije bio lak. Mnogo truda, rada, suza, znoja i prevrnutih tona je iza mene. Treninzi su baš intenzivni, vojnički, ali se trudim da uživam na svakom. Znam kojim sam putem krenula i kad imate cilj onda je sve lakše.

Moja Bijeljina: Kad smo već kod cilja, možeš li da podijeliš svoj sa nama?

Imam jedno pravilo kog se držim, a to je da sebi zadajem kratkoročne ciljeve. Izazovne, ali ostvarljive u bližoj budućnosti.  Započela sam ovu takmičarsku sezonu sa ciljem da odbranim titulu nacionalnog šampiona i ostvarim normu za kvalifikaciju na Evropsko prvenstvo. Uspela sam. Nakon toga ukazana mi je velika čast od strane Pauerlifting saveza Srbije kada sam imenovana za člana reprezentacije i ove godine. Naredni cilj je da na ovom Evropskom prvenstvu popravim svoj total za nekih 20 kilograma. Ukoliko uspem biće to najveći ženski IPF total u Srbiji svih vremena. Držite mi palčeve!

Moja Bijeljina:  Možeš li ukratko da nam dočaraš atmosferu sa takmičenja?

Možete li da zamislite sport u kome vam niko ne viče „uuuuuu“sa tribina, gde vam niko ne pominje familiju 7 kolena unazad, gde svi veruju u vas više nego vi sami, gde tuđi navijači neće da vas biju nego navijaju i za vas, gde vam je konkurencija zapravo najveća podrška? E, to je pauerlifting. Bezgranična podrška i prava takmičarsko-prijateljska atmosfera koju zapravo možete lako da ispratite putem prenosa uživo na Facebook straniciEvropske pauerlifting Federacije (European Powerlifting Federation). Moja grupa nastupa 4. decembra u 10h ujutru.

Moja Bijeljina: Za kraj, možeš li da nam kažeš kakav plasman očekuješ?

Konkurencija je zaista jaka. Okupiće se najjače žene iz cele Evrope. Smatram da sam mnogo postigla samim tim što ću biti deo te družine. Biću na platformi sa ženama od kojih sam učila sve što znam o ovom sportu i to je za mene velika čast. Što se plasmana tiče, evo jedne analogije sa fudbalom. Često kažem za sebe da sam ja jedan mali „Proleter“ iz Dvorova koji je dobio šansu da igra sa Realom iz Madrida. Iako znam šta me čeka, rada sam da igram, jer volim. Pobediti njih još uvek ne mogu, ali idem da pobedim sebe i oborim neki nacionalni rekord.

(mojabijeljina.com)

This will close in 7 seconds

error: Sav sadržaj je vlasništvo portala MOJABIJELJINA.com !!