Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve na kome bi trebalo da se izabere novi patrijarh počeće sutra, a prema Ustavu SPC, od 47 aktivnih i umirovljenih vladika, koji će glasati, njih 31 ispunjava uslov da zauzme mesto poglavara jer imaju više od pet godina eparhijske službe.
Iako će imati pravo glasa, njih 12, od kojih su trojica iz Pravoslavne ohridske arhiepiskpije, ne ipunjavaju ovo načelo i neće moći da budu u konkurenciji za mesto 46. poglavara SPC, koje je upražnjeno nako smrti patrijarha Irineja.
Treba da se zna da će u izboru patrijarha, pored 43 episkopa i mitropolita koji su aktivni, učestvovati i oni koji su imirovljeni, pa će tako u kripti Hrama Svetog Save, gde će se održati Sabor, pravo glasa imati ukupno 47 crkvenih velikodostojnika. Da bi odluke bile validne na Izbornom saboru moraju da učestvuju dve trećine članova.Iako je mesto izbora novog patrijarha SPC promenjeno, odnosno neće biti u patrijaršijskoj sali, način ustoličenja je ostalo isti jer će se novi poglavar treći put dobiti apostolskim žrebom. Prvi u duhu te apostolske tradicije 1990. godina izabran je tadašnji episkop raško-prizrenski Pavle, a 2010. i njegov naslednik Irinej. Ovaj izborni sistem podrazumeva da pored glasova vladika, jedan od trojice kandidata koji dobije natpolovičnu većinu Sabora treba da ima i sreću, jer koverat sa njegovim imenom sa Jevanđelja mora da izvuče izabrani monah. Prema saznanjima, to će na ovom Ibornom saboru biti otac Matej iz manastira Sisojevac.
– Reć je o jednom od najugledijih monaha SPC. On će biti zadužen da, po tradiciji, između tri koverte kandidata sa najviše glasova izvuče ime novog patrijarha. Otac Matej se smatra jednim od najvećih duhovnika u Sprskoj crkvi i istinskim Božijim čovekom, koji je ceo svoj život predao Jevanđelju i zato je njemu u ruke i predat izbor novog poglavara – kažu u SPC.
Ali, pre nego što do toga dođe, moraju da se ispoštuju brojne procedure.
Na početku Sabora episkopi se zaklinju da će voditi računa o dobru i interesu Crkve, otadžbine i naroda i da će glasati za najoljeg. Izbor patrijarhza se sprovodi tako što se tokom prvog kruga glasanja učesnici Sabora izjašnjavaju o tri episkopska kandidata, trajnim glasanjem. Ukoliko se posle prvog kruga pojavi ime s natpolovičnom većinom glasova, onda se u drugom krugu glasanja vladike opredeljuju za ostala dva kandidata.
Natpolovičnom većinom mora da bude izabrano ime drugog kandidata. Nakon toga se ulazi u završnicu, odnosno i treći vladika mora da dobije 24 glasa kako bi ušao u traku za patrijaršijski tron. Krugovi glasanja se mogu i ponavljati, sve do momenta dok se ne dobiju imena tri obavezna kandidata.
Posle molitve priziva Svetog duha monah Matej će izvući jednu od koverata, koju predaje predsedavajućem Sabora. Arhijerej koji je do tog trenutka vodio Sabor je upravo onaj koji dobija čast i obavezu da saopšti ostalim episkopima ime novog patrijarha. On otvara i druge dve koverte kako bi se svi učesnici Sabora uverili da su izbori bili regularni. Nakon toga se proglašava izbor novog poglavara SPC.
Mitropolit dabrobosanski i čuvar patrijaršijskog trona SPC Hrizostom kaže da će se i ustoličenje 46. patrijarha obaviti u Pećkoj patrijaršiji.
– Ustoličenje će uslediti i u Pećkoj patrijaršiji, a Sinod će odlučiti kada – možda u septembru, oktobru – navodi mitropolit.
Treba da se zna da se praksa izbora poglavara putem apostolskog žreba u ovom trenutku ne primenjuje nigde u pravoslavnom seut. Ni u SPC nije bila prisutna sve do 1990. godine, kada je prvi u duhu te apostolske tradicije izabran patrijarh Pavle, zamenivši na tronu obolelog poglavara Germana, u čijem je mandatu i definisan ovaj sistem.
Mada je retka, ta praksa je legitimna i proističe iz novozavetnog izbora apostola Mateja, koji je žrebom izabran posle Judinog izdajstva i zato je i uvedena u Ustav SPC. To se desilo maja 1967. godine na redovnom zasedanju sabora, kada je umesto glasanja uveden apostolski žreb. Pretpostavke su da je to tada urađeno kako bi se onemogućio uticaj politike na izbor verskog poglavara, koja je bila dominantna u autoritarnom društvu kakvo je bilo jugoslovensko vreme komunizma.
Ipak, i nakon pada komunizma, žreb je zadržan pa je i 2010. godine tako izabran i patrijarh Irinej, čije je ime sa još dvojicom vladnika bilo u zatvorenoj koverti, položenoj na Jevanđelju.
Doduše, Sabor je princip apostolskog žreba 2000. godine promenio i odlučio da se poglavar opet bira glasanjem, međutim, pet godina kasnije, ta odluka je povučena. Motivi tog povlaenja bili su u tome što se i tada smatralo da je uticaj politike na dešavanja u Crkvi i dalje prisutan.
Inače, pored SPC, u 20. veku je još samo Ruska pravoslavna crkva 1918. izabrala apostolskim žreom za svog patrijarha episkopa Tihona Belvina.
(Kurir/Bn)
