Istražujemo kako je moguće da muž ima koronu, ali ne i žena, da jedno dete bude pozitivno, a drugo negativno, koji faktori utiču na zaražavanje.
Iako se koronavirus, kojim je inficirano više od 19 miliona ljudi širom sveta, izuzetno lako širi i vrlo je zarazan, zabeleženi su brojni slučajevi u okviru porodica da je jedan član domaćinstva zaražen, a ostali nisu, da je muž oboleo, ali ne i žena, da jedno dete jeste, a drugo nije…
Ova činjenica zbunjuje mnoge, a stručnjaci kažu za Kurir da su količina virusnih čestica koje oboleli ima u organizmu, količina prenetih virusa, različitost u genetičkoj osnovi i prethodna tiha imunizacija samo neki od mogućih razloga zbog kojih se neka osoba neće inficirati iako je u naizgled bliskom kontaktu sa obolelim!
– Koronavirus ne pripada grupi bolesti gde će se svako ko je bio u kontaktu sa inficiranim i zaraziti. Ona nije sto odsto kontagiozna kao što su, na primer, morbili, kod kojih će se od 100 osoba koje su bile u kontaktu sa bolesnikom svih 100 zaraziti ako nemaju imunitet i zaštitu.
Danas znamo da bi osoba zaražena koronom prenela infekciju, potrebno je da u jednom mililitru respiratornog sekreta ima više od milion virusnih kopija, odnosno virusnih čestica.
Drugo, poznata je infektivna doza, tj. da bi neko dobio infekciju, mora da unese u organizam barem 300 viriona, virusnih čestica. Ako dobijete jednu, nećete se razboleti – objašnjava za Kurir prof. dr Dragan Delić, infektolog.Dodaje da to što su članovi porodice u kontaktu, ne znači da će svi da obole. Kontakt, kako kaže, mora da bude blizak, da traje neko vreme…
– To što su jedna porodica, ne znači da jedni drugima dišu u lice. Da bi se prenelo 300 virusnih čestica, nekada je potrebno nekoliko sekundi, ali to nije pravilo i zavisi i od puno drugih faktora. Sunčevi zraci i svetlo, na primer, redukuju infektivnost. A sve zavisi i od imuniteta te druge osobe, od njene reakcije na infekciju – objašnjava dr Delić.
Dodaje da ne reagujemo svi isto i nismo svi podložni infekciji na isti način.
– Iako će se u većini porodica virus preneti, to ne mora da bude apsolutna zakonitost. To je ta različitost koja je u našoj genetičkoj osnovi. Bitni su i faktori kao što su imunitet, način života, kvalitetna ishrana, redovno spavanje…
Prof. infektologije dr Žarko Ranković kaže za Kurir da su ovakvi slučajevi poznati i kod drugih infektivnih bolesti.
– Jedan od razloga može biti i taj da je neki član porodice prethodno bio tiho imunizovan, tj. imao asimptomatsku formu bolesti, pa je stekao neku vrstu imuniteta. Sve više istraživanja ukazuje i na to da nulta krvna grupa teže oboleva, a sve zavisi, naravno, i od imunoodgovora organizma – objašnjava dr Ranković i dodaje da se, pored svih ovih faktora, dešava i da kod nekog člana porodice test bude lažno negativan, jer nije uzet ispravno ili u pravom trenutku.
AMERIČKO ISTRAŽIVANJE
Može proći i nedelju dana, a da se ne zarazite kod kuće
Matematičari sa Tehnološkog univerziteta u Masačusetsu (MIT) osmislili su matematički model koji simulira dinamičnost virusa u nekom prostoru i izračunali da je, da bi se neko zarazio, potrebno od nekoliko minuta sa zaraženim, pa do čak nedelju dana, u zavisnosti od brojnih faktora. Kao bitne parametre navode veličinu prostorije, nošenje maske, vrstu maske, nivo vlage, broj osoba i ventilaciju.
Jedna od najrizičnijih situacija je, prema njihovom istraživanju, sedenje u restoranu, gde se možete zaraziti za svega desetak minuta, dok sa jednom zaraženom osobom možete da boravite u istoj sobi u kući i do nedelju dana, a da se ne zarazite, pod uslovom da oboje nosite maske i provetravate prostoriju.
(Kurir)
