Град Бијељина помоћи ће чишћење Заштићеног станишта Громижељ, познатог налазишта угрожене слатководне рибе мргуде (лат. umbra crameri), али становници околних семберских села морају одговорније да се понашају према овој заштићеној еколошкој зони и престану да одлажу отпад у њеној близини, изјавио је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.
Он је приликом посјете акцији чишћења, коју је уз помоћ АД „Комуналац“ организовао Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, истакао да ће Градска управа обезбиједити средства за пошљунчавање прилазног пута до мочваре Громижељ, односно у народу познатог Лакетића вира.
– Неодговорни појединци овдје често одлажу различит отпад, али и остатке препарата који се користе у пољопривреди. Позивам их да то не чине и да сачувају ово ријетко заштићено станиште, каквим мало ко у свијету може да се похвали. У наредном периоду покушаћемо да на овом мјесту поставимо и видео-надзор, као и да обезбиједимо машине за купљење и одвоз смећа – поручио је Мићић.
Начелник Одјељења за заштиту природног насљеђа при Републичком заводу Драган Ковачевић нагласио је да је акција чишћења услиједила након састанка представника Градске управе, Завода и Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, који је одржан крајем фебруара у Бијељини.
– На том састанку смо идентификовали проблеме у вези са Заштићеним стаништем Громижељ, а то су, између осталог, дивље депоније, илегалан лов и риболов, илегална сјеча шуме, и одлучили смо да почнемо са рјешавањем неких од њих, јер управљач Станишта, истоимено удружење, није могло само да се избори са свим недаћама. У току је израда Плана управљања Заштићеним стаништем „Громижељ“, а добили смо обећања и од Градске управе Бијељина да ће нам помоћи при његовом спровођењу – рекао је Ковачевић.
Он каже да у свијету постоје свега четири станишта мргуде, због чега је Громижељ од изузетне важности за њен опстанак.
– Република Српска има мало мочварних станишта, једно од њих је у Шамцу, а због климатских промјена она су подложна нестајању јер се ниво подземних вода смањује – појаснио је Ковачевић.
Сара Поткоњак из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа навела је да се Громижељ простире на површини од 830 хектара.
– Осим мргуде, истраживања су показала да овдје постоји више од 400 различитих биљних врста, а неке од њих се налазе на листи заштићених врста у свијету. Такве су на примјер мочварна папрат и мочварна коприва, чији је први налаз у БиХ проглашен управо у Громижељу – истакла је Поткоњак.
Магистар Биологије Ана Ћурић нагласали је да ће Завод у наредних десет до 15 година вршити мониторинг Заштићеног станишта Громижељ.
– Овдје је, на примјер, присутна и барска корњача, данас смо видјели више од 50 јединки на површини, а она је иначе угрожена европска врста – додала је Ћурићева.
