Mali Luka (4), kojeg je Srbija zapamtila kao dječaka koji ne može da trepće i koji spava otvorenih očiju, preminuo je 25. aprila usljed izliva krvi na mozak, saopštila je njegova majka Sanja Kusovac.
Njenu ispovijest , u dahu je pročitalo hiljade ljudi, a u njoj je objasnila da je Luka rođen s paralizom jednog dijela lica i rascjepom nepca, da bi godinu dana nakon porođaja saznala i da je gluvonijem.
Luka je 27. marta trebalo da otputuje u Frankfurt u Njemačku, kako bi dva dana kasnije otišao na pregled kod doktora koji bi Sanji preporučio dalje korake za njegovo liječenje i poboljšanje kvaliteta života. Međutim, to se nije dogodilo.
Dogodio se korona virus koji je zatvorio granice, pa su morali da odlože pregled i nestrpljivo čekali da se kriza sa virusom završi, ali onda se Lukino zdravlje iznenada pogoršalo 15. aprila.– Nadali smo se. Imali smo zakazane preglede u Njemačkoj. Korona nas je spriječila da odemo i onda mu je jednog dana pozlilo. Bio je potpuno veseo, nismo primjetili da mu je jako loše osim što je počeo da povraća, a kasnije i mnogo da plače. Otišao je u bolnicu, ali se nije vratio. Smatraju da je imao slabe krvne sudove, da se negdje možda i udario pa je to puklo. Bilo nam je zabranjeno da ga vidimo, pa smo tražili dozvolu od ministra Lončara, kada je odobrio, mogla sam da uđem kod njega, kao i dva dana pre nego što je preminuo, da se pozdravimo – priča Sanja.
Nakon deset dana herojske borbe u bolnici, dečak je preminuo 25. aprila. Ljekari smatraju da ga je ubilo krvarenje u mozgu. Kako majka priča, bio je borac čitavog života, pa ni ovu posljednju bitku nije htio da preda bez borbe, otkucaji srca su se smanjivali iz dana u dan, ali jednostavno se nije dao.
– Trgla sam se tu noć u pola 4 i otišla u kuhinju, nešto mi nije dalo mira. Kasnije kada sam pitala doktorku kada je preminuo i odgovorila mi je da je to bilo u pola 4, znala sam da me je on probudio da se pozdravi – svjedoči majka.
Sahranjen je 29. aprila, a svoju neizmjernu bol i tugu Sanja je pokušala da izbaci, napisavši potresan tekst na svom Fejsbuk profilu.
– Tek kada je prošla sahrana shvatila sam koliko sam jaka, a on me je načinio takvom jer smo zajedno prošli svašta – priznaje majka i dodaje da svi koji su poznavali Luku slažu se da je bio poseban.
– Iako nije mogao da govori, svima je pružao ljubav i pažnju – rukama, poljupcima, znakovnim jezikom – plijenio je, bez obzira na invaliditet -ć kaže Sanja za Blic.
