Božićni post traje 40 dana, dakle od 27. novembra do 6. januara. Iako je suština ista, nije strog kao Veliki (Vaskršnji) post.
Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, “čišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja”.
U trajanju celog Božićnjeg posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim ponedeljka, srede i petka koji se poste “na vodi”.
Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja Božićnog posta je strožija, bez upotrebe ribe, a poželjno je da bude “na vodi”, dok je na Badnji dan post “na vodi” obavezan i tog dana se ne upotrebljava ni ulje ni vino
Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
Izvor: alo.rs
