Ovako je 28. oktobra ove godine nastavnik fizičkog vaspitanja u Prvoj osnovnoj školi u Brčkom upisao čas.
U mnogim školama (pa i u ovoj) još uvijek se poštuje komunistička praksa „bratstva i jedinstva”, po kojoj se tokom jedne sedmice piše jednim, a tokom naredne sedmice drugim pismom i tako u nedogled. Ovom nastavniku to ne ide od ruke.
Navikli smo da đaci brkaju pisma i slova, ali kako i ne bi kad im predaju nepismeni ljudi. To što je u ovom slučaju riječ o predmetu Fizičko vaspitanje ne mijenja činjenicu da nepismena osoba radi u školi i uči djecu, bez obzira šta.
Sve to je plod lošeg obrazovnog sistema, od osnovne škole pa do fakulteta. Nedovoljan broj časova i potpuni izostanak izučavanja srpskog jezika na fakultetima.
Ne osuđujemo ovog nastavnika. Žalimo ga. Ništa nam drugo ne preostaje. Ako njega nije sramota da predaje u školi i da bude nepismen, onda nije nas. Međutim, niko nam ne može oduzeti pravo da tugujemo i negodujemo.
Nadamo se da će neko reagovati i pomoći ljudima da nauče bar slova.
Čovjek treba da uči dok je živ.
