Sedmočlana porodica Đurić iz Batkovića kod Bijeljine, u kojoj Branislav, glava porodice, bukvalno nema pola glave, živi i preživljava pod motom “ništa nemamo, ali sve imamo”.
Branislav (1972) i supruga Gospava (1981) imaju petoro zdrave i pametne dece, bliznakinje Milicu i Milkicu (2005) Jovanu (2008), Gorana (2011) i najmlađu Milu (2016), i oni su im zamena za sve ono što nemaju. Kao borac Prve semberske brigade, Branislav je na majevičkom ratištu 1995. godine, samo dva meseca pre potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, imao nesreću da ga “pronađe” granata sa druge strane, i promeni mu život iz temelja.
– Prvih petnaest dana na VMA sam proveo u komi, i praktično sam bio otpisan i prežaljen od svih. Imao sam teške povrede glave i kičme, usledilo je pet komplikovanih operacija i 15 meseci oporavka, ali jedan geler, vrlo blizu mozga, i jedan u kičmi, ostali su da me do kraja života podsećaju na ratne dane – priča Branislav. Polovina glave mu je, kako kaže pokrpljena materijalom uzetim sa kukova i plastikom, leva ruka mu je polovično u funkciji…
– Kao 80-postotnog ratnog vojnog invalida, država me “nagradila” sa 350 maraka, od čega treba da živi sedmočlana porodica. Pola glave za nečiji ceh u kafani! Nas sedmoro živi u dve sobe sa krovom koji prokišnjava, ali ponos mi ne dozvoljava da kukam i tražim nekakvu milostinju. Računam, neko će da nas se seti… Ovih dana Đuriće su pronašli članovi Udruženja “Prijatelji 72” specijalne brigade iz Srbije, koji u akciji “Rane su nam iste, zajedničke” pomažu najugroženije boračke porodice. – Zahvalan sam Miodragu Kaporu, predsedniku udruženja, koji je prikupio oko 8.000 KM, i do zime, ako nas vreme i zdravlje posluže, moje devojčice će dobiti nove sobe, a kuća krov koji ne prokišnjava – kaže Branislav. Supruga Gospava, koja je izbegla iz Zenice, krhka mlada žena, pomaže Branislavu, odgaja petoro dece, i trči iz plastenika u plastenik kako bi proizvela povrće i tako obezbedila bar osnovna sredstva za život porodice.
– Teško jeste, ali u porodici svako svakome pomaže, pa kad se teret rasporedi niko se neće ubiti od posla. Ovih dana, dok sečem kupus za pijacu, sve petoro dece to prikuplja i pakuje i nijedno se ne prenemaže. Oni su izuzetno poslušna i skromna deca, pa tako mlađe devojčice nasleđuju garderobu i obuću od starijih sestara, pa i kad odemo u kupovinu, one insistiraju na što jeftinijim stvarima – kaže Gospava. Sve četvoro starije dece su im za primer, dobri đaci, sportisti i folkloraši. Sa poslednja dva takmičenja, republičkog u Sarajevu i internacionalnog u Bijeljini, u Đurića sokak je stiglo pregršt medalja. U konkurenciji 700 takmičara iz 17 zemalja, Jovana je iz Sarajeva donela zlatnu medalju, a zlatom se okitila i Milkica u Bijeljini, dok su Milica i Goran osvojili srebrna odličja. Možda posle svega ispričanog postaje jasnije da sreća nije u materijalnom i da su Đurići, iako opterećeni svim i svačim, zadovoljni u svojoj skromnosti i poštenju.
SVE MNOŽE SA PET
-Nismo gladni, ali mnogo toga nam nedostaje, i svaka pomoć bi nam puno značila, jer sve množimo sa pet, počev od hrane, udžbenika, garderobe, obuće, a nismo ni u kakvom socijalnom programu, niti deca dobijaju dečje dodatke. Ipak, naša sreća su naša vredna i zdrava deca, a s njima, kao da sve imamo, poručuju Branislav i Gospava.
APEL
Svi koji žele i mogu da upute bilo kakvu pomoć porodici Đurić, mogu da kontaktiraju sa njima na broj telefona 00387 66 357 317, ili na adresu Branislav Đurić, Gajići 2, br. 58, Batković 76312.
Izvor: Novosti.rs
