Petar Malinović iz Amajlija kod Bijeljine s ponosom nosi titulu nekrunisanog kralja podzemnih voda. Kopanjem bunara bavi se više od 15 godina. Nema mjesta u BiH i Srbiji gdje nije radio i, što je najbitnije, svuda je pronalazio vodu, bez obzira na kojoj se dubini nalazila.
Porijeklom je iz Travnika, gdje je u najranijem djetinjstvu s lakoćom pronalazio podzemne vode, ali nije slutio da će se baviti upravo kopanjem bunara, i to tradicionalnih. Ekipa mala, ali odabrana Petra Malinovića prije samo par dana uspjela je da pronađe vodu na dubini od 56 metara u zaseoku Bare u Gornjoj Pilici. Ovdje se ljudi teško snalaze za vodu, pa je i pronalaženje vode iz dubine zemlje veliki blagoslov, kaže Malinović. – Veoma nezgodan teren; sve je stijena, pa smo je morali klesati. Radili smo na ovom bunaru sto dana. Sada svakih tri minute imamo 50 litara vode.
Ova količina vode će moći da podmiri desetak domaćinstava – kaže Malinović. Ističe da većina onih koji se bave istim poslom vodu traži isključivo na “mekšim” terenima. Njegova specijalnost su stjenoviti predjeli. Vodu je tražio u svim krajevima RS i Srbije, od Banjaluke, Doboja, Prijedora, Čačka, Kraljeva do Valjeva.- Mene zovu oni koji pokušaju bezuspješno više puta da kopaju bunar, a vodu nisu našli. Dešavalo mi se i da me domaćin pozove da produbim postojeći bunar koji je presušio, a ja odmah kažem da je to uzaludan posao, jer vode nema. Takvog posla se i ne prihvatam. Uglavnom sam uspješan u ovome – kaže Malinović. Vodu pronalazi s lakoćom, a specijalnu metodu otkrivanja podzemnih voda nema, jer, kako kaže, po dolasku u dvorište onog ko ga je angažovao jednostavno prepozna da li je tu izvor podzemnih voda i gdje se nalazi.
Molim se bogu i bog mi je dao taj dar da pronalazim vodu. I kao mali sam to radio. U mom zavičaju svaka livada ima vodu. Sada mi je dovoljno da uđem u dvorište i odmah znam gdje je voda, koliko je protok, pa čak i kvalitet. Ja kad pogađam posao potpišem ugovor u kojem navedem sve ovo. Ako ne ispunim obećanje, domaćin kojem tražim vodu ne mora da mi plati – naglašava Malinović. Iako se profesionalno bavio boksom i majstor je tekvandoa, nikada nije koristio silu da naplati dugovanja. – Ne radim ja ovo da zaradim već što osjećam da moram taj dar da iskoristim i za dobrobit drugih. Bude i onih koji neće da plate, a ja njima to oprostim.
Nikada mi nije ostao dužan onaj koji nema novca, a duguju,uglavnom oni što nose sunčane naočare od 200, 300 evra i voze džip. Ima i takvih koji sok neće da iznesu radnicima, a kamoli da počaste – kaže Malinović. Srećan je što mu djeca pomažu i što s njima dijeli sve dobre i loše strane posla kojim se bavi. – Mlađi sin je profesionalni vojnik, bio je i u Avganistanu, a stariji je vozač. Obojica se bave boksom. Pomažu mi kad god su tu i koliko mogu. Ponosan sam na njihovu podršku – kaže bunardžija. Zbog uspjeha u svom poslu prozvali su ga kraljem podzemnih voda. Objašnjava kada je dobio taj nadimak. – Prozvali su me tako u Čačku.
Bio sam na nekom okupljanju ljudi koji se takođe bave pronalaženjem vode. Svi su imali neke bakrene žice, viskove, rašlje. I ti vodu pronalaze na dubini od 10 metara. A ja sam odmah znao da oni neće pronaći vodu tamo gdje su kopali. Opkladio sam se da ću je ja naći i tako je i bilo. Taj me gazda prozvao kraljem. I ostadoh kralj podzemnih voda – kaže Malinović. Vodu dijeliti, nikako čuvati Savjetuje ljudima da nakon pronalaska vodu ne zaključavaju i čuvaju samo za sebe.
– Voda mora da se dijeli. To je božja voda, a ne njihova. Oni koji stave katanac pogriješe. I odmah im pola vode nestane. Nerijetko bunar, kojeg ne može da koristi žedni prolaznik jer je zaključan, presuši – kaže Malinović. Do sada je iskopao nekoliko hiljada bunara, a tačan broj ni sam ne zna. Razmišlja i da registruje neko preduzeće i nabavi opremu koja bi mu olakšala rad. Za sada je, kaže, obećao sam sebi da će nastaviti sa ovim poslom dok god bude mogao.
