U tekstu je otkrio teške detalje iz privatnog života i karijere koji su malo poznati široj javnosti.
Reprezentativac Srbije i fudbaler Real MadridaLuka Jovićnapisao je autorski tekst za portaltheplayertribune.com. U tekstu je otkrio teške detalje iz privatnog života i karijere koji su malo poznati široj javnosti. -Ponekad mislim da sam rođen sa tim.Svako u životu ima neke talente, ja mislim da je moj da postižem golove.
Ne znam kako sam završio kao napadač, ali otkad pamtim bio sam opsednut postizanjem golova. Imao sam na VHS kasetama sve golove sa svih Mundijala do 2006. godine. Oduševljavao me je Rodžer Mila, kao i originalni Ronaldo. Treneri su me uvek gurali na mesto napadača. Otac me je upisao u klub Omladinac u Loznici, sećam se da je sve bilo u plavoj boji. Mislio sam da je svaki teren na svetu plav, ali kada su me videli skauti Crvene zvezde uvideo sam da postoje i druge boje u fudbalskom svetu. Imao sam osam godina i nisam imao ideju gde će me sve fudbal odvesti- napisao je Luka Jović.
Podsetio je da je odrastao u malom mestu Batar u kome je njegovotacimao prodavnicu kad je bio mali i da je kada bi imao lošu godinu uzimao kredit iz banke kako bi Luku vodio na treninge. Njegov stric je radio u Rusiji i kupovao Joviću kopačke i trenerke i slao novac koji je bio potreban njegovoj porodici. Zatim je opisao i događaj o kome skoro nikada ne govori i koja je kod njega probudila želju za uspehom. -Kada sam imao devet ili deset godina moja sestra se razbolela.
Rekli su joj da ima leukemiju, mnogo vremena je provela u bolnici i taj momenat je obeležio naše živote. Porodica nam je bila razdvojena, majka je bila sa sestrom u bolnici, a ja sa ocem i dedom i na trenizima u Zvezdi. Bilo je teško. Sećam se osećaja kada se vraćam iz Beograda u Batar posle utakmice. Jednog dana je na putu moj otac pokupio strica i rođaka. Nismo znali šta se dešava i upali smo u veliko slavlje. Kod kuće nam je moja sestra pokazala papir na kome je pisalo da je izlečena. Želeo sam da budem pobednik kao ona. Moj san je bio da igram za Zvezdu i da dam gol Partizanu u večitom derbiju. To ne razumeju ljudi koji nisu iz Srbije.
U Zvezdi je sve posvećeno pobedi. Ako ne pobedite, to je neuspeh. Pre nekoliko godina su fudbaleri napisali pismo javnosti u kom su naveli da je klub u teškom stanju i da čak u svlačionicama nema šampona. Sledećeg dana, navijači su obili automobile nekih od njih i prosuli šampon po sedištima. Razumete o čemu pričam? To je više od fudbala, ali odrastanje u takvom okruženju vam daje moć da se ničega ne plašite- dodao je. Podsetio se debija zaCrvenu zvezdukada je imao 16 godina u meču protiv Vojvodine. -Znate, u mlađim kategorijama ne postoji karantin. Cimer i ja smo bili gladni, napustili smo hotel i otišli po hranu. Kada smo se vratili, naši treneri su sedeli u holu i bili su šokirani što nas vide. Nismo razumeli o čemu se radi. Pitali su nas koliko je sati, rekli smo da je pola 12, a oni su vikali na nas da je trebalo da budemo u krevetu do 11. Ja to nisam znao!
Imao sam samo 16 godina! Ali, kada sam sutradan ušao na teren bio sam pun samopouzdanja. Bez obzira na to šta se dešava, ako mi kažete da smestim loptu u mrežu, ja ću biti potpuno fokusiran na to- napisao je. Kada je Crvena zvezda dobila ponudu Benfike za Jovića, on nije želeo da napusti crveno-bele, a majka mu je rekla da zna da voli Crvenu zvezdu više od porodice, ali da mora sebe da stavi na prvo mesto. U Lisabonu se osećao usamljeno i plakao bez razloga. Dodao je Luka Jović da se sve promenilo kada je otišao u Ajntraht, da će taj klub uvek voleti i da mu je teško pao poraz u polufinalu Lige Evrope kada je nemačka ekipa izgubila od Čelsija i da je tada jedini put plakao od tuge. U tekstu je Jović napisao i da je uzbuđen što će karijeru nastaviti u Real Madridu.
Izvor: kurir
