Proslavljeni srpski fudbaler i aktuelni trener fudbalskog kluba Bolonja Siniša Mihajlović u subotu je obelodanio da boluje od akutne leukemije. Kakva je to bolest, koji su njeni simptomi i kako može da se leči?
Akutne leukemije, u narodu znane kao rak krvi, a u bukvalnom prevodu “bela krv”, predstavljaju maligne, klonalne bolesti matične ćelije hematopoeze i odlikuje ih prisustvo nezrelih, mladih ćelija u kostnoj srži, takozvanih blasta.
Termin “klonalna” bolest, podrazumeva nekontrolisani rast samo jedne populacije ćelija, jednog “klona”, zbog čega je sazrevanje zdravih, normalnih ćelija kostne srži onemogućeno. Zašto do ovoga dolazi, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno.
Kakav i koliki je udeo nasleđa, uticaj određenih hemijskih materija i zračenja, kao i izvesni sojevi virusa, predstavljaju samo neke od mogućih pokretača. Da nije sve jednostavno zaključuje se iz činjenice da ne oboljevaju svi pojedinci izloženi istim uslovima.
Pored akutnih, postoje i hronične leukemije. Druga velika podela akutnih leukemija zavisi od toga koja se podvrsta belih krvnih zrna “otela” kontroli i počela nekontrolisano da se umnožava. U tom smislu govorimo o akutnim limfatičnim i akutnim mijeloidnim leukemijama.
Hematolozi vole da kažu da svaka akutna leukemija ima svoju “ličnu kartu” na osnovu koje je možemo svrstati u grupu dobre, srednje ili loše prognoze.
To je važno radi prilagođavanja lečenja svakom bolesniku.
Simptomi akutne leukemije
Kada govorimo o postavljanju dijagnoze, moramo reći da ne postoji tipična anamneza koja bi sa sigurnošću ukazivala na postojanje akutne leukemije. Simptomi se grubo mogu podeliti u nekoliko grupa.
Jednu grupu simptoma predstavljaju takozvani opšti simptomi i za njih su odgovorni citokini koji se oslobađaju iz tih nezrelih, leukemijskih ćelija. Tu spadaju povišena temperatura (mada ona može biti i odraz različitih infekcija), preznojavanje, bolovi u kostima, opšte loše stanje. Zaposedanje koštane srži nezrelim ćelijama i usled toga potiskivanje zdravih ćelija koštane srži dovodi do anemijskog sindroma, sklonosti ka infekcijama i/ili sklonosti ka krvavljenju (zbog manjka i funkcionalnog nedostatka zdravih eritrocita, leukocita i trombocita).
U izvesnim slučajevima možemo imati simptome lokalnog zaposedanja, poput uvećanja limfnih žlezda, uvećanja jetre i slezine, pa čak i zaposedanja centralnog nervnog sistema.
Dijagnoze
Uz anamnezu i klinički pregled, početno ispitivanje podrazumeva kompletnu krvnu sliku sa razmazom periferne krvi. Važno je istaći da u slučaju akutne leukemije, osim izrazito povećanog broja leukocita, kojih može biti i preko 100×109/l, dijagnozu ne isključuju takozvane “aleukemične” krvne slike, kada je broj leukocita izrazito nizak.
Od izuzetnog značaja je takozvana diferencijalna krvna slika, odnosno leukocitarna formula gde nam odnosi u njoj mogu sa velikom verovatnoćom biti put ka dijagnozi. Zbog potiskivanja plemenitih loza hematopoeze, najčešće se u krvnoj slici bolesnika sa akutnom leukemijom viđa veći ili manji pad vrednosti hemoglobina i eritrocita, odnosno trombocita. Dalje i presudno ispitivanje jeste analiza kostne srži, aspirat ili biopsija sa dodatnim pretragamaimunofenotipizacijom, citogenetikom i molekularnim analizama.
Lečenje akutnih leukemija
Lečenje akutnih leukemija jeste izazov, ali mislim da je u malo kojoj oblasti današnja medicina toliko napredovala. Naime, i dalje se akutne leukemije smatraju neizlečivim bolestima, ali se smatraju zalečivim. Cilj terapije je da bolest uvede u takozvanu remisiju, odnosno da očisti koštnu srž. Ukoliko stanje bez bolesti primenom konvencionalnog lečenja sa ili bez inkorporisanih oblika transplantacije matičnih ćelija hematopoeze potraje duži vremenski period, par godina, onda za takvog bolesnika možemo reći i da je izlečen.
Nevolja sa akutnim leukemijama jeste njihova sklonost da se vraćaju i upravo zbog toga i lečenje prolazi kroz nekoliko etapa. U prvom koraku, cilj je očišćenje koštne srži, postizanje remisije i u tu svrhu se daje takozvana indukciona hemioterapija i najbolje je ukoliko se jednim ciklusom hemioterapije postigne željeni cilj.
Ishrana
I dalje postoje brojne nedoumice u pogledu ishrane ovih pacijenata. Okruženje ih ohrabruje na povećan unos svežeg voća i povrća, kao i različite suplemente koji se reklamiraju da utiču na imunitet. Sveže voće i povrće, odnosno povećan unos antioksidanata, smanjuje delovanje hemioterapije na tumorske ćelije.
Opšta stručna saglasnost kada govorimo o režimu ishrane se odnosi na konzumiranje integralnih žitarica, semenki, koštunjavog voća, probiotika, vitamina D i B, dok namirnice poput belog luka, đumbira i aloje vere dokazano smanjuju inamaciju (upalu) sluznica digestivnog trakta. Veruje se da jačanje imunog sistema doprinosi borbi protiv maligne bolesti.
Izvor: b92.net
